Protesti protiv rasizma širom sveta | Politika | DW | 10.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Protesti protiv rasizma širom sveta

Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda u policijskoj akciji u Mineapolisu pokrenula je brojne ljude širom sveta. Između ostalog i u Nemačkoj. Čak su i aktivisti iznenađeni globalnim odzivom.

Džordž Flojd nije bio prva osoba crne boje kože koju je u policijskoj akciji ubio policajac bele boje kože. Uprkos tome, reakcija je ovoga puta daleko intenzivnija, kako u SAD, tako i u ostatku sveta.

U bezbroj gradova na svim kontinentima samo tokom proteklog vikenda okupilo se na stotine hiljada ljudi. Oni su demonstriraju protiv sistemskog rasizma i policijskog nasilja.

-pročitajte još: Koliko rasizma ima u nemačkoj policiji?

Nove rasprave o rasizmu

„To me je stvarno iznenadilo“, kaže Tahir Dela. Taj 58-godišnjak aktivan je u Inicijativi ljudi crne boje kože u Nemačkoj (ISD), jednoj od najstarijih interesnih grupa u toj zemlji. Njega iznenađuje što se, kako kaže, to sada probilo u javnost. To što tako veliki broj ljudi širom sveta iskazuje solidarnost i što se odjednom u javnosti u toj meri raspravlja o sistemskom rasizmu.

Protesti u Berlinu 6.6.2020.

Protesti u Berlinu 6.6.2020.

Novinari u Nemačkoj se još nikada do sada nisu toliko interesovali za Inicijativu ljudi crne boje kože, kaže Dela. Sveukupno se, u poslednje 33 godine koliko je on angažovan u udruženju, nešto promenilo. Ljudi crne boje kože danas aktivnije zahtevaju svoje pravo da i onu učestvuju u odlučivanju u društvu, kaže Dela. Sada postoje ljudi afronemačkog porekla koji su poslanici u parlamentima u nemačkih saveznih pokrajina, u Bundestagu, u Evropskom parlamentu. Ipak s obzirom na to da u Nemačkoj, kako se procenjuje, živi oko milion građana crne boje kože, oni u javnosti još uvek nisu dovoljno zastupljeni.

Promena dolazi

Druge zemlje su u definicijama rasizma odmakle dalje od Nemačke, kaže Dela. „Ovde se još uvek rasizam ili rasističko delovanje mogu tako definisati tek ako se može dokazati namera“. Činjenica je, navodi dalje Dela, da je rasističko delovanje moguće i bez namere, jer su ljudi to tako od malih nogu naučili.

-pročitajte još: Smrt Džordža Flojda podseća nas i na rasizam u Evropi

Tahir Dela radi i kao stručni referent jednog programa koji se finansira javnim sredstvima, a koji se bavi antirasizmom i postkolonijalizmom. On uočava napredak i po pitanju izbora reči nakon napada u nemačkom gradu Hanau u februaru, u kojem je atentator ubio osam ljudi migrantskog porekla. „Tada su mediji prvi put upotrebili reč ’rasizam’ u kontekstu priče o počiniocu“, kaže Dela. Ranije se, dodaje, u takvim slučajevima govorilo o „neprijateljstvu prema strancima ili o ksenofobiji“. Dela smatra da to ima veze i sa konstantnim lobiranjem različitih udruženja.

Tahir Dela: U Nemačkoj se rasizam ili rasističko delovanje još uvek mogu tako definisati samo ako se može dokazati namera

Tahir Dela: U Nemačkoj se rasizam ili rasističko delovanje još uvek mogu tako definisati samo ako se može dokazati namera

Mlade, politizovane generacije

Ipak, sva ta senzibiliznost samo delimično objašnjava zašto je smrt Džordža Flojda širom sveta izazvala tako burne reakcije. Dela pretpostavlja da je takav međunarodni odjek izazvala kombinacija više faktora – recimo pandemija koja posebno teško pogađa u proseku siromašnije i lošije zdravstveno zbrinute ljude crne boje kože u SAD. A tu je i amaterski video-snimak na kojem se videlo kako policajac bele boje kože nekoliko minuta drži koleno na Flojdovom vratu dok se on guši, govori „ne mogu da dišem“ i na kraju ostaje bez svesti.

Aladin El Mafalani takođe smatra da je taj video-snimak važan faktor koji je doveo do globalne reakcije. Taj sociolog je prisustvovao demonstracijama u svom rodnom gradu Dortmundu i zapitao se kako je moguće da jedan događaj koji je geografski toliko udaljen, izvede veći broj ljudi na ulicu nego slična dešavanja u samom Dortmundu. U tom gradu je, naime, u aprilu 2006. godine neonacistička grupa NSU usmrtila vlasnika jednog kioska Mehmeta Kubašika. Da je to bio deo rasistički motivisane serije ubistava postalo je jasno u novembru 2011. godine.

-pročitajte još: Beskrajna borba za jednakost

Veliko saosećanje u slučaju Džordža Flojda Mafalani objašnjava time što je video, naročito na Instagramu, pogledao veliki broj mladih ljudi. To je, kako kaže, nova generacija koja je više povezana zahvaljujući između ostalog i pokretu „Fridays for Future“ i koja je razvila novu kulturu demonstracija. Sociolog iz Dortmunda smatra da se današnji đaci svakodnevno suočavaju sa onim što govori i radi američki predsednik, sa stvarima koje se dešavaju u vezi sa strankom Alternativa za Nemačku (AfD), sa desničarskim populizmom i sličnim stvarima i koje su politizovane na sasvim drugačiji način.

Snimak koji je pokrenuo svet

Snimak koji je pokrenuo svet

Situacija u Evropi

Protesti su od početka jasno pokazali da rasističko nasilje policije nije samo problem u SAD. Inicijativa „Smrt u pritvoru“ istražuje slučajeve u kojima su ljudi crne boje kože i drugi takozvani „People of Color“ u Nemačkoj preminuli u pritvoru – od 1990. godine je, prema navodima te inicijative, najmanje 159 ljudi tako izgubilo život.

Sigurno najpoznatiji je slučaj Ourija Džaloha, koji je 2005. godine preminuo u požaru u pritvorskoj ćeliji u Desauu. Prema nalazima veštaka, on je pre smrti teško zlostavljan. „Poverenje ljudi crne i tamnije boje kože u policiju opada, jer kod tih ljudi vlada osećaj da policija nije dovoljno tu za njih. Ne mogu da se žale bez straha ili da zamole za pomoć. To poverenje mora da se povrati“, smatra Tahir Dela.

Dela je u kontaktu i sa inicijativama iz drugih evropskih zemalja koje su nekada bile kolonijalne zemlje. I tamo, kako kaže, postoje konkretne političke kampanje protiv rasističkog policijskog delovanja. „Postoje brojne paralele, uprkos tome što su društva veoma, veoma različita.“

Protesti u Minhenu 6.6.2020.

Protesti u Minhenu 6.6.2020.

Protesti uprkos koroni

Ono što se u SAD održava pod motom #BlackLivesMatter praktično je tema u svim zemljama u kojima su ljudi crne boje kože diskriminisani. Tahir Dela je zadovoljan što su se u sve to uključili i delovi većinskog društva – ali ne u paternalističkom obliku, već u formi solidarisanja.

On međutim smatra da nije povoljan trenutak u kojem se sve to dešava, u vreme pandemije korone. Brojni demonstranti doduše nose zaštitne maske, ali u velikim grupama ljudi je držanje distance gotovo nemoguće. Dela zbog toga traži od organizatora i učesnika demonstracija da budu oprezni: „Pazite molim vas da ne dođe ponovo do povećanja broja infekcija.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama