Protesti i protiv kralja

Jordanski kralj Abdulah Drugi nije samo šef države i komandant oružanih snaga, nego na osnovu ustava utiče i na rad vlade – imenuje ministre i određuje smernice njenog delovanja.

Prema mišljenju posmatrača, uprkos protestima autokratski sistem u zemlji nije ugrožen. Jedan od razloga trebalo bi tražiti u strukturi stanovništva: polovina stanovnika su starosedeoci, takozvani „istočni Jordanci“ koji se osećaju tesno vezani za monarhiju. Druga polovina su palestinske izbeglice, odnosno njihova deca ili deca njihove dece.

Istina, Jordan je većini Palestinaca dao državljanstvo, ali vešto sročeni izborni zakon, u suštini nedemokratski, gotovo da onemogućava Palestincima učešće u političkom životu. Tako na izborima u Jordanu uvek na izborima pobeđuju snage vezane za kraljevsku kuću. Ukoliko bi izborni zakon bio demokratizovan, istočni Jordanci izgubili bi privilegije.

Raste nezadovoljstvo

Ala Al Hamarneh, Jordanac i profesor socijalne geografije na univerzitetu u Majncu, smatra da nije verovatna promena političkog sistema u doglednoj budućnosti. Sve stranke su slabe i nema ozbiljne političke snage koja bi trenutno dovodila u pitanje monarhiju – čak ni Islamski akcioni front, IAF, koji mnogi smatraju trenutno najjačim u zemlji. Međutim, kaže Al Hamarneh, previranja u arapskom svetu pojačavaju pritisak na kralja Abdulaha da preduzme političke i privredne reforme.

„Poslednji parlamentarni izbori bili su očigledno manipulisani. Cene neprestano rastu. Srednja klasa u Jordanu iz dana u dan nestaje i istovremeno raste nezadovoljstvo“, kaže profesor.

Jordan ima šest i po miliona stanovnika i mala je zemlja, ali je pred velikim izazovima – pre svega socijalnim i političkim. Prema podacima Svetske banke priraštaj stanovništva je najveći u arapskom svetu. Trećina stanovnika mlađa je od 14 godina. Jordanski sistem obrazovanja u regionu se smatra primernim , ali mnogi mladi obrazovani ljudi ne nalaze posao, a ako ga i nađu izuzetno su malo plaćeni. Minimalna zarada je 125 evra mesečno. Fakultetski obrazovani mladi ljudi po pravilu zarađuju suviše malo da bi mogli da zasnuju porodicu.

Pri tom je proteklih godina privredi razvoj bio dobar. Međutim, od toga većina nije imala koristi, kaže jordanski politikolog Jahja Abu Safi: “Kralj Abdulah Drugi zalagao se za privatizaciju i liberalizaciju u privredi. Pri tom su neke firme, koje su bliske kraljevskoj kući, ostvarile ogromne zarade. U porastu su korupcija i nepotizam i to pre svega ide na štetu mlade generacije koja tek mora da stvori osnove za egzistenciju“.

Novi predsednik vlade kao reakcija na proteste

Ne bune se samo obrazovani mladi ljudi – nezadovoljstvo je u porastu i u delovima armije koja je po tradiciji najvažniji oslonac monarhije. U demonstracijama krajem januara širom zemlje na ulice nisu izašli samo islamisti i levičari, nego su primećeni i pripadnici armije. Ala Al Hamarneh kaže: „Tu su bile i birokrate, nekadašnji službenici državne uprave koji zbog privatizacije više ne vide mogućnost da za sebe obezbede parče kolača“.

Kralj Abdulah Drugi reagovao je na proteste tako što je postavio novog predsednika vlade – Maruta Bahita. Bahit je najavio reformu ustava i prenošenje dela kraljevih ovlašćenja na parlament. Politolog Jahja Abu Safi je sumnjičav i kaže: „Novi premijer je blizak aparatu državne bezbednosti. On je penzionisani oficir i bio je savetnik jordanske tajne službe. Nema nikakve privredne ili političke vizije i nema uvid u svakodnevne probleme jordanskih građana“.

Reforme vs. represija

Jordanci sve glasnije zahtevaju reforme. Početkom februara 36 predstavnika monarhiji vernih istočnojordanskih plemena objavilo je na jednom Internet portalu otvoreno pismu kralju Abdulahu: upozoravaju ga na sve veću korupciju i nepravednu raspodelu u društvu. Žale se na povrede ljudskih prava, nedostatak građanskih sloboda i sve veću zloupotrebu vlasti od strane policije i tajnih službi. Posle toga kralj je naredio da se Internet platforma zatvori dva dana.

Imajući u vidu previranja u regionu autokratski arapski režimi imaju dve mogućnosti: više političkih reformi ili više represije. Za sada, Jordan se izgleda odlučio pre za represiju.

Autori: Martina Sabra / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković