Protest protiv Vučića u Berlinu
9. avgust 2020.
Upadljivo je bilo da su skoro svi bili mladi – od 20 do najviše 40 godina. Ovaj skup je bio jedan od ukupno 17 sličnih, održanih manje-više sinhrono u mnogim svetskim gradovima, na kojima se protestvovalo protiv aktuelne vlasti u Srbiji, a pre svega protiv srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Čitava akcija je nazvana „Democracy for Serbia“. U saopštenju za štampu koje su pre nekoliko dana na socijalnim mrežama objavili organizatori ovih protesta spominju se osim Berlina još i Amsterdam, Brisel, Boston, Helsinki, London, Njujork, Prag i još nekoliko velikih svetskih centara.
"Severnokorejske mere u Srbiji"
Skupu u Berlinu se najpre obratio jedan od organizatora, 26-godišnji student pedagogije Petar Marković. On je najpre saopštio da se radi o protestnoj akciji na koju je pozvala grupa građana, da je u pitanju slobodna inicijativa nekoliko pojedinaca iza kojih ne stoji ni jedna partija. Cilj svih ovih skupova je da se svetskoj javnosti skrene pažnja na, kako je rekao, „potpuno odsustvo i sistematsko potiskivanje demokratije" u Srbiji: „Osnovna demokratska prava građana Srbije, zagarantovana Ustavom, povređuju se već godinama.“
Marković je zatim podsetio na demonstracije u Srbiji od 7. jula ove godine, kojima je povod bilo donošenje novih mera vlade u vezi sa pandemijom Kovid-19 i „opasnim manipulacijama sa podacima u vezi sa tim." Govornik je vrlo oštrim rečima osudio postupke policije, koja je na proteste reagovala suzavcem, pendrecima i potpuno proizvoljnim hapšenjima. U ovome su pored policije učestvovale i paramilitarne organizacije bez ikakvih oznaka.
Marković je naveo i nekoliko drastičnih primera prebijanja građana koji su učestvovali u demonstracijama ili se tu našli potpuno slučajno. Za Aleksandra Vučića je rekao da se ponaša kao da je on personifikacija države i da preko svog partijskog aparata kontroliše sve institucije. „Nije preostala ni jedna jedina institucija u zemlji koja može da autonomno deluje!“ – rekao je Marković. Mere koje je srpska vlada sprovodila u prvoj fazi borbe sa Kovidom-19 on je okarakterisao kao „severnokorejske“, a naročito je kritikovao ono što je nastupilo kasnije – naime, potpuno ukidanje svih mera zaštite stanovništva, dopuštanje političkih i sportskih priredbi na kojima je bilo i po 25.000 ljudi, a što je dovelo da aktuelne eksplozije broja obolelih i umrlih.
„Democracy for Serbia"
Sve to je učinjeno samo da bi se ostvarili politički profiti i dobili izbori. Marković je podsetio i na to da su na vlasti u Srbiji i dalje ljudi koji su u prošlosti pozivali na rat i krvoproliće i da je Aleksandar Vučić, kao ministar informisanja pod Slobodanom Miloševićem sve neistomišljenike denuncirao kao izdajnike i strane špijune.
Marković je na kraju naveo i zahteve koje postavljaju građani okupljeni oko inicijative „Democracy for Serbia“. Na prvom mestu je zahtev da se izbori u Srbiji od 21.06.2020 godine ponište i da se održe ponovo. Građani očekuju od Ustavnog suda u Srbiji da odlučuje u skladu sa Ustavom i pozivaju svetske, a posebno evropske predstavnike zakona i političare da se javno odrede u vezi sa ovim izborima, koje predstavnici inicijative „Democracy for Serbia“ karakterišu kao „korumpirane.“ Sledeći zahtevi su da se odmah oslobode svi demonstranti koji su protivzakonito uhapšeni i da se formira nezavisna komisija koja će ispitati političku zloupotrebu krize koju je izazvao Kovid-19.
„Dosta je više!"
Organizatori su zatim pozvali prisutne da uzmu reč – spontano i slobodno – da se svako ko to želi obrati skupu. Tom pozivu se najpre odazvao Bojan Lopin, 31-godišnji stručnjak za mikroelektroniku iz Sremske Mitrovice, koji od pre dve godine živi i radi u Lajpcigu i koji je zbog protesta sa svojom partnerkom došao u Berlin. Lopin je vrlo emotivno govorio o tome kako se u Srbiji lekari ucenjuju i Ustav stalno krši, kako je život u toj zemlji „nenormalan" i vlast autokratska. „Dosta je više!" – uzviknuo je Lopin.
Posle njega je mikrofonu prišla umetnica Tanja Ostojić, koja živi u Berlinu već 15 godina. Ona je pozvala prisutne da podrže i potpišu peticiju kojom se traži obustavljanje podizanja spomenika Stevanu Nemanji ispred zgrade nekadašnje železničke stanice u Beogradu, spomenika za koji je rekla da će biti veći od sedmospratne zgrade, veći od Brandenburške kapije i koji je projektovao ruski umetnik koga je nazvala „klerofašistom“ koji po Rusiji podiže spomenike koji „liče na Godzile“ i koji uglavnom slave Putina. Ovu peticiju je već – samo za dva dana – potpisalo 2.500 hiljade ljudi.
„Cvet Srebrenice" u Berlinu
Time je završen zvanični deo skupa. U njegovoj organizaciji je, osim Petra Markovića, učestvovao i Nikola Marić, tridesetogodišnji programer rodom iz Valjeva, koji živi i radi u Berlinu nešto više od tri godine. Marić je učestvovao i u organizaciji protesta koji su na istom mestu, ispred Brandenburške Kapije, održani nedavno, 11. jula i na kojima je učestvovalo stotinak građana i građanki.
Marić kaže da su ga demonstracije u Beogradu od 7. jula i policijska brutalnost jako uznemirili i da su on i Marković tražili nekakvu organizaciju u Berlinu uz čiju podršku bi ovde organizovali protest i time pokazali solidarnost sa Beograđanima. Pošto takvu organizaciju nisu pronašli, odlučili su da sve sami urade i to je urodilo uspehom. To ih je ohrabrilo da idu dalje i pokrenu novi protest. Koordinacija ovih skupova širom sveta obavljena je isključivo preko socijalnih mreža i iza nje ne stoji nikakva politička grupacija ili partija.
Na skupu je bila prisutna i 38-godišnja Ljubica Šljukić Tucakov, filološkinja iz Beograda, koja se pre dve godine preselila u glavni grad Nemačke i koja je u martu prošle godine inicirala slične proteste, pod nazivom „1od5miliona". (Deutsche Welle je tada izveštavao o protestima.) Ljubica Šljukić Tucakov ovoga puta nije učestvovala u organizaciji „Democracy for Serbia", ali je došla da ovu akciju podrži.
Za nju je najvažnije što povremeno okupljanje da bi se izrazilo neslaganje sa režimom u Srbiji govori da se mladi bore protiv malodušnosti i beznađa. Šljukić Tucakov je bila i na demonstracijama održanim 11. jula. Primetila je da je nekoliko mladih ljudi tada nosilo u reveru takozvani „Cvet Srebrenice", cvet od belog konca, simbol masakra u Srebrenici. Time su ovi mladi ljudi želeli da pokažu da osim što protestuju protiv režima u Srbiji žele i da izraze solidarnost sa žrtvama najvećeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, koji se desio na taj dan pre 25 godina.