Protest bez vođe - da li je to uopšte pokret?

Berlinski dnevnik Tagescajtung tako piše: „Stotine hiljada ljudi su tokom vikenda demonstrirale za ’pravu demokratiju’ i protiv moći banaka. I u Nemačkoj, kojoj se svet čudio zbog slabih antiglobalističkih demonstracija, ljudi su sada razapeli šatore u bankarskoj metropoli Frankfurtu ili svakodnevno protestuju pred zgradom Bundestaga u Berlinu. Ali, jedna stvar je drukčija nego što je to do sada bio slučaj: nema stranačkih zastavica, niti simbola organizacije ’Atak’ – pa i sindikate gotovo da i ne možete sresti. Protest bez uobičajenog vođe? Da li je ovo uopšte ’pokret’?“ – List se pita da li je upravo u „difuznoj masi“ snaga pokreta koji je u SAD nosio transparente na kojima piše: „Mi smo 99 procenata“. „Da li to u Nemačkoj nastaje nešto što nije izraz večito istih političkih debata starih istaknutih aktivista? Protest koji se odvija prema drukčijim, globalnim pravilima?“ U tekstu se prenosi mišljenje jednog politikologa koji smatra da će se precizniji zahtevi postepeno artikulisati, a dok se to ne desi, postupaće se po načelu jednog demonstranta sa livade pred Rajhstagom, koji je rekao: „Ovo nije nikakav skup – svako je došao za sebe!“… Tagescajtung konstatuje: „Nema predvodnika. Ali mnogima se to sviđa.“

Minhenski visokotiražni Zidojče cajtung bavi se pitanjem odgovornosti za ovu krizu. U komentaru pod naslovom „Bankari to nisu bili“ ovaj list piše: „Aktuelna kriza je proistekla iz finansijske krize u kojoj su države morale da spasavaju banke sa mnogo novca. Ali, u pozadini su ogromni dugovi mnogih država. Banke su davale kredite. Ali zašto? Zato što su države garantovale otplatu, što je uvek i uspevalo. Zato što zakon propisuje da banka koja dodeljuje kredit mora imati sopstveni kapital u rezervi, ali ne i ako taj kredit dodeljuje državi. Zato što su osiguravajuća društva smela da kupuju samo ograničene količine nesigurnih akcija, ali su zato gotovo prisiljena da kupuju državne obveznice. Kako je to kada građanin kupi kuću koju zapravo uopšte ne može sebi da priušti? Kada banke daju novac i kada dužnici bankrotiraju? Da li su tada krive banke ili dužnici? Kritika na račun banaka je dopuštena, ali aktuelnu krizu su najvećim delom prouzrokovali političari koji su na taj način kupovali naklonost birača. Malo samokritike bi pre svega političarima – dobro došlo.“

Frankfurtski nadregionalni list Frankfurter algemajne cajtung prenosi da „sada i nemačka vlada razmišlja o razdvajanju klasičnog bankarskog poslovanja od investicionog bankarstva koje je zavisno od tržišta kapitala. To razdvajanje bi trebalo da zaštiti uloge privatnih klijenata i dodele kredita srednjem sloju od špekulacija investicionih banaka. Britanska vlada je već pokrenula odgovarajuću reformu (…) No, najnovija prošlost pokazuje da su u teškoće dospele i banke čije težište poslovanja nije tako rizično. Jer, te rizike krije i klasično poslovanje svaki kredit je špekulacija kada je reč o mogućem padu platežne moći dužnika. A ulaganja klijenata moraju biti rentabilno iskorišćena, recimo, za kupovinu državnih obveznica. Smanjen rizik smanjuje i šanse za dobit. Klijenti moraju da se pripreme na povećanje kreditnih kamata i smanjenje kamata na uloge.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković