Proteruju se pogrešni ljudi | Evropa | DW | 30.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Proteruju se pogrešni ljudi

Nemačka vlada ubrzala je proces prisilnog povratka ljudi kojima je odbijen zahtev za azil. Međutim, prilikom donošenja takvih odluka, često se zanemaruje koliko su se ti ljudi potrudili da se uklope u nemačko društvo.

DW: Gospodine Arnold, kako se politički pritisak u cilju većeg prisilnog povratka, odrazio na vaš grad Švebiš Gmind?

Rihard Arnold: Primećujemo da među saveznim pokrajinama vlada prava trka. Za mene je sve to i veoma brzo i veoma paušalno. Trenutno u Nemačkoj imamo 213.000 osoba kojim je odbijen zahtev za azil i koje čekaju da budu prisilno vraćene. Veliki broj njih, posebno oni koji su u Nemačku došli pre četiri godine, dobro su integrisani. Sada i te dobro integrisane osobe, moraju da napuste Nemačku. Ne prave se razlike među ljudima. Ne može to tako.

Da li to znači da se previše ili premalo izbeglica prisilno vraća?

Prisilno se vraćaju pogrešni ljudi. Vraćaju su upravo oni do kojih se lako može doći i koji žive mirno. To pogađe ljude koji su ovde pohađali školu ili trenutno izučavaju neki zanat. Među njima su i neki koji su zaista integrisani i koji su plaćali penziono i zdravstveno osiguranje. Jutros mi je došao jedan moler koji je zaposlio jednog čoveka iz Nigerije i koji se veoma dobro uklopio u njegovu firmu. Juče je toj osobi odbijen zahtev za azil i sada joj preti prisilni povratak. Firma na taj način gubi jednog od najboljih radnika. Inače, da do toga nije došlo, on bi ovde mogao da nastavi da živi i radi.

Richard Arnold, Oberbürgermeister von Schwäbisch Gmünd

Rihard Arnold (CDU), gradonačelnik Švebiš Gminda

Da li to znači da Zakon o azilu ne predviđa izuzetak ako je proces predugo trajao?

Ne. Osoba samo jednom može da bude priznata kao izbeglica koja je politički progonjena. To je u redu, ali se takođe mora obratiti pažnja i na to ko je dobro integrisan. Moramo da gradimo mostove, pa i kratkoročno. Kada je krenuo izbeglički talas, pozvali smo opštine i građane da se angažuju na integraciji tih ljudi. Oni, koji su se tada uključili u društvo, sada ne smeju iz njega da budu izbačeni.

Da li i drugi gradovi i savezne pokrajine dele vaše mišljenje?

To se radi na svim mogućim mestima – i u Bavarskoj, i u Šlezvig-Holštajnu. Problem je jednostavno to što se od integrisanih ljudi, čiji je zahtev za azil odbijen, često traži da u roku od 30 dana, ili čak za samo nedelju dana, napuste zemlju. Oni mogu preduzmu pravne korake, mogu da se žale, ali se njihove žalbe u osnovi odbijaju.

Kakve su vaše mogućnosti kao opštine da utičete na sve to?

Nemamo ih. Jedina mogućnost koja ostaje, a to je ako su iskorišćena sva pravna sredstva, jeste da se slučaj prosledi Komisiji za posebne slučajeve ili Komisiji za peticije pokrajinskog parlamenta. U međuvremenu se i kod Komisije za posebne slučajeve broj predmeta gomila. Zamišljeno je da se ta Komisija bavi zaista samo izuzecima, ali je to u međuvremenu postalo pravilo. Mi smo se kod te Komisije založili za tražioca azila iz Nigerije koji je prošao kompletnu obuku za negovatelja i koji je završio obuku za vatrogasca. Za takve ljude morali bi da postoje podsticaji – kako inače da kod tih ljudi razvijemo pozitivno mišljenje o našoj zemlji? Jednostavno, nema promene statusa tih ljudi – od potražioca azila do useljenika. Nažalost, nedostaje Zakon o useljavanju.

Deutschland Protest gegen Abschiebung am Flughafen in München

Protest protiv proterivanja Avganistanaca na aerodromu u Minhenu

Tražite da se na licu mesta donosi više odluka, jer bolje poznajete ljude i zalažete se za novu orijentaciju politike prema izbeglicama „od azila do useljavanja“. Kako bi to trebalo da funkcioniše?

Objasniću vam slikovito na primjeru semafora. Imamo crvenu, žutu i zelenu boju. U zelenu kategoriju bi bili svrstani oni potražioci koji su već integrisani, oni koji delom sami mogu da se izdržavaju. Ako se takvoj osobi odbije zahtev za azil, onda mi kao opština možemo da kažemo da on, uprkos tome, sme da ostane. Oni koji su sebi ovde stvorili neku perspektivu i dobro se uključili u društvo, moraju da budu nagrađeni. Dakle, svi koji ispunjavaju kriterijume o useljavanju su u zelenoj kategoriji. Onaj ko još mora da nauči jezik i stekne određenu kvalifikaciju je u žutoj. Ostali su u crvenoj kategoriji. Politički gledano, to je relativno lako izvesti. U tom slučaju bi Zakon o integraciji koji sada imamo, jednostavno trebalo dopuniti. Moramo da unutar moje stranke (CDU) povedemo diskusiju. U kontaktu sam s ministrom unutrašnjih poslova pokrajine Baden-Virtemberg i pokušavam da ga ubedim da se i opštine uključe u donošenje odluka o zahtevima za azil.

Rihard Arnold (58) je član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i od 2009. godine je gradonačelnik grada Švebiš Gmind u nemačkoj saveznoj pokrajini Baden-Vitemberg. U njegovom gradu živi 60.000 stanovnika.

DW.COM