Prostitucija u krizi

Odgovor na krizu isti je kao i u ostatku privrede – pojačana reklama, popusti i drugi komercijalni trikovi kako bi se podstakla potražnja. Neki bordeli smanjili su cene ili uveli promocije, drugi organizuju prevoz, daju popust starijim i taksistima.

"Vremena su teška“, kaže Karin Arens, menadžerka bordela "Yes, Sir" u Hanoveru i dodaje da je kod njih prihod pao 30 procenata, u drugim klubovima i do 50. Jedan berlinski klub nudi tzv. "all inclusive“ u koju su uključeni hrana, piće i seks - sve neograničeno i sve za 70 evra između 10 pre podne i 4 posle podne.

Sve više žena se odlučuje za prostituciju

Berlinska prostitutka Stefani Kle kaže da su ona i koleginice imale pet – šest klijenata dnevno, sada imaju jednog ili nijednog. Istovremeno, kaže da je kriza dovela do dampinga i da su cene pale i na trideset evra.

Međutim, još više je brine što se u posao uključuju i, kako kaže, amaterke – zaposlene žene sa niskim primanjima koje preko vikenda dodatno zarađuju prostitucijom. „Sve više žena se odlučuje preko vikenda za prostituciju, jer ne mogu da sastave kraj sa krajem – neke se dobro snalaze, neke ne izdrže i ubrzo odustaju“, kaže Kle.

Inače, Nemačka je jedna od malobrojnih zemalja gde je prostitucija legalizovana, i to još 2002. godine. Od tada je prostitutkama dozvoljeno da se reklamiraju i zaključuju radne ugovore. Istina, Laura Merit kaže: „Legalizacija je važna kada je reč o statusu. Međutim, u konkretnom životu prostitutki nije se mnogo promenilo. Važno je što sada mogu zdravstveno da se osiguraju. Međutim, najmanje ih je koje imaju regularan ugovor i rade u kućama sa regulisanim radnim uslovima“.

Godišnji promet u Nemačkoj procenjuje se na 14 milijardi evra i porez od prostitucija važan je izvor poreskih prihoda u nekim gradovima.

Autor: Nenad Briski

Ogovorna urednica: Sanja Blagojević