Proslava Svetog Martina u Nemačkoj

Deca sjajnih očiju zajedno pevaju pesmu “Idem sa fenjerom u ruci”. Oduševljeno pljeskaju ručicama uz refren, i to tako glasno da se na ulici čuju. Dečji dnevni boravak u Giterslou naveliko se sprema za proslavu Svetog Martina. Deca uče pesme, ali i prave fenjere. Upravnica Anete Horstkote kaže:

”Deca su obojila hamer papir i na obeleženim ivicama ga presavila. Model je zalepljen za unutrašnjost četvorouganog kalupa. A same porodice biraju da li će koristiti sveću ili električno svetlo.”

11.og novembra na dan Svetog Martina deca sa fenjerima u ruci pevajući prolaze gradom. Njihov cilj je velika logorska vatra na jednoj livadi. Vrhunac proslave jeste pojavljivanje Svetog Martina na belom konju i u crvenoj rimskoj odori. Za decu se igra sledeća scena: Sveti Martin ugleda promrzlog prosjaka i svojim mačem raseca ogrtač na dva dela. Jedan deo poklanja prosjaku. Ova scena je deo hrišćanske legende.

Peter Grinhajd, organizator proslave u Giterslou kaže:

“Sveti Martin je živeo u 4.om veku. Kao vojnik doživeo je mnogo lošeg. I to ga je promenilo. Napustio je vojnu službu, a nekoliko godina kasnije izabran je za biskupa Tursa, posvetivši čitav život socijalnom radu.”

Martin je prvi svetac koji nije umro mučeničkom smrću. A postoji još jedna zanimljivost. Naime Martin se iz straha od biskupske službe krio u štali gusaka. Ali one su graktale toliko galsno da su otkrile njegovo skrovište. I tako je ipak postao biskup Tursa. Otud ne čudi tradicija pečenja guske na dan Svetog Martina. Grinhajd kaže:

”Na kraju procesije, deca uživaju u Martinovim perecima i punču, naravno bezalkoholnom. A sav sakupljeni novac namenjen jednoj organizaciji za pomoć deci. Tako i deca dele sa onima koji nemaju dovoljno.”