Propusti u čuvanju tajnosti podataka
20. april 2011.
To bi trebalo da bude važan instrument u zaštiti građana od terorizma, ali i pedofilije ili krijumčarenja droga. Proveravajući sprovođenje smernice iz 2006. godine, Evropska komisija ustanovila je propuste u čuvanju tajnosti podataka, ali i ponovo zatražila da propis bude primenjen u svim članicama što do sada nije učinjeno u Nemačkoj i još četiri druge zemlje.
Za aktiviste interneta, skladištenje podataka o elektronskoj komunikaciji već dugo je isto što i biku crvena marama. Oni protestuju protiv, kako kažu, "bešnjenja države u sakupljanju podataka" - između ostalog i jednim video-zapisom koji treba da pokaže šta sve policija može da memoriše.
"Na primer: koga zoveš, i - kada. Kada koristiš mobilni telefon, i - gde. Kada i gde si se prikopčao na internet, i koje internet-strane si posetio. Kome pišeš elektronska pisma, i - zašto".
Video je gledan na desetine miliona puta
Ne samo u Nemačkoj, već širom Evrope. Jer, skladištenje podataka je sporno na čitavom kontinentu. I pored žestokih kritika, Evropska komisija insistira na sprovođenju te mere, tvrdeći da memorisani podaci mogu da pruže vredan dokazni materijal i povećaju stopu rasvetljenih delikata, kako kaže komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove, Cecilija Malmstrem.
"U Mađarskoj i Poljskoj, prevaranti su 2009. i 2010. telefonom zvali starije ljude i predstavljali se kao njihovi rođaci. U nekim slučajevima su uspevali da iskamče po više hiljada evra. Policija je mogla da nađe počinioce tako što je proverila podatke o telefonskim razgovorima".
Ono što aktivisti za zaštitu podataka smatraju zadiranjem u privatnu sferu, Evropska komisija smatra za korisnu stvar i tvrdi da podatke o mobilnim telefonskim i internet-vezama treba i dalje čuvati kako bi građani bili zaštićeni od terora i drugih zločina. Doduše, Komisija namerava da preradi postojeće smernice. Jer, u različitim zemljama-članicama trenutno važe različiti zakoni o čuvanju podataka. "Neke zemlje-članice su postavile jasne granice korišćenju takvih podataka, neke to nisu učinile. Neke zemlje podatke čuvaju dve godine, neke, pak, šest meseci".
Neophodno usklađivanje zakona
Komesarka Cecilija Malmstrem to želi da promeni i traži usklađivanje zakona o čuvanju podataka. Pri reviziji smernica bi trebalo posebno imati u vidu zaštitu privatne sfere. Evropska komisija bi da tačno zna koji organ vlasti koje podatke - i za šta - koristi. Komisija ne kaže kako će izgledati prerađene smernice. Ali Cecilija Malstrem ne ostavlja mesta sumnjama u to da će zemlje Evropske unije morati da ih sprovedu.
"Želim da podsetim da nije Komisija izmislila ove smernice. Ona ih je donela jer su to tražile zemlje-članice, i to jednoglasno".
Nemačka vlada još nije sprovela dosadašnje smernice EU i zato joj Brisel sada preti kaznenim postupkom i novčanom kaznom. Nemačka je doduše smernice iz 1996. godine ugladila u svoje zakone, ali je Ustavni sud prošle godine taj zakon proglasio ništavnim - sudije su smatrale da su klauzule o zaštiti podataka bile preslabe. Otada se u redovima vladajuće crno-žute koalicije vodi spor o tome kako bi trebalo da izgledaju nove zakonske odredbe o skladištenju podataka.
Autori: Leon Štrebe, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon