Promena taktike u Fukušimi

Nije to poslednji put da japanski energetski koncern Tepko menja svoj plan sanacije nuklearke u Fukušimi. Informacije o stanju pojedinih blokova reaktora su još uvek nepouzdane. Prema najnovijim saznanjima, reaktor 1 je u lošijem stanju nego što se mislilo. Poslanik Goši Hosono, međutim, to ne vidi tako:

„Tačno je da je u bloku reaktora 1 došlo do lančane reakcije. Ali, otada je proces hlađenja jasno napredovao. Temperatura komora pod pritiskom je trenutno oko 100 stepeni. Znači, kada je reč o temperaturi, nismo daleko od stabilizacije. Ako za hlađenje upotrebimo vodu koja se nakupila u zgradi, mogli bismo da ispunimo i prvobitno postavljeni rok.“

Poslanik Goši Hosono je od japanskog premijera dobio zadatak da koordiniše radove oko Fukušime. Japanska vlada upravo aktualizuje svoje planove o trajanju evakuacije i obnovi regiona. Što se tiče planova „Tepka“, premijer Naoto Kan je optimista.

„I dalje se nadamo da ćemo za pola godine uspeti da definitivno stabilizujemo ovu nukleranu elektranu. To odgovara prvobitnom planu koji je predviđao šest do devet meseci.“

Ljudi ne mogu u reaktor 1

No, još uvek se ne zna u kojoj meri će radove otežati moguća lančana reakcija u blokovima 2 i 3. Hlađenje bloka 1 punjenjem komore vodom nije više opcija zbog pukotine u komori. Jer, radioaktivna voda koja dođe u dodir sa istopljenim šipkama reaktora, prodire u druge delove zgrade i predstavljala bi veliku opasnost ukoliko bi dospela u okean ili tlo. Alternativno rešenje je da se ta voda iz rezervoara vrati, ohladi i ponovo upumpa u komore za fuziju. Jedna druga mogućnost bi bila da se na komoru prikopča eksterni uređaj za hlađenje koji bi mogao da se napravi u samoj zgradi – on bi koristio postojeću vodu u sistemu.

„Trenutno imamo samo jedan rezervoar za radioaktivnu vodu: onaj u kome se upotrebljena voda prikuplja. Iako je voda radioaktivna, mogli bismo da je, uz pomoć jednog američkog filtera, dekontaminiramo, desalinizujemo i ponovo upotrebimo. Želimo da aktiviramo sistem za hlađenje do juna“, kaže Hidehiko Nišijama iz Ureda za nuklearnu energiju NISA.

No, uslovi za to su mnogo teži nego što se pretpostavljalo. U reaktoru 1 izmereno je zračenje od 2.000 milisiverta na sat, što znači da je za ljude nemoguće da tamo rade. Zna se i da dolazi sezona kiša na severoistoku zemlje, pa u okolini Fukušime treba računati sa porastom radijacije. A i kada bi situacija za šest do devet meseci zaista i bila ponovo pod kontrolom, biće potrebne još decenije za demontažu istopljenih reaktorskih jezgara i samih reaktora, te uklanjanje ozračenih postrojenja.

Autori: Peter Kujat, Tokio / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević