Promena kursa u Persijskom zalivu | Politika | DW | 26.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Promena kursa u Persijskom zalivu

U vazdušne napade na položaje „Islamske države“ uključilo se i pet arapskih monarhija. One su, kada je reč o ratu u Siriji, do sada bile prilično uzdržane. Očigledno je da je došlo do promene strategije.

Kaled Bin Salman sa osmehom na licu sedi u sivom, borbenom avionu. Sin saudijskog princa naslednika deluje zadovoljno. Upravo se vratio iz akcije protiv terorističke milicije IS u Siriji – barem tako prenosi državna novinska agencija Saudijske Arabije koja je i objavila fotografiju. Korisnici Tvitera već su je podelili stotinama puta i propratili različitim komentarima. Ta fotografija nije samo dokaz učešća Saudijske Arabije u napadima, ona je i simbol promene zvanične politike te zemlje, koja se očito umešala u rat u Siriji.

Saudijska Arabija je dugo vremena samo indirektno učestvovala u ratu u Siriji. Kada su protesti protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada sredinom 2011. prerasli u nasilje, vlada u Rijadu novcem je podržala oružane snage prijateljskih zemalja. Ona se ipak nije vojno umešala u sukob. Za razliku od te zemlje, Katar se 2011. pridružio vojnoj intervenciji protiv dugogodišnjeg vladara Libije, Muamera el Gadafija.

Velika novina je zato to što su se sada Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Jordan priključili intervenciji u Siriji, pogotovo zato što se Katar proteklih meseci našao u svojevrsnoj izolaciji unutar takozvanog Veća za saradnju u Persijskom zalivu (GCC). To veće neki nazivaju i „klub naftnih monarhija“.

Svađa među kraljevima

Tri od šest članica GCC su tokom proleća povukle svoje ambasadore iz Katara jer je ta država podržavala Muslimansko bratstvo. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati u tom islamističkom pokretu vide opasnost za vladavinu kraljevskih porodica. Bogati stanovnici Katara su, osim toga, skupljali priloge za radikalne borce u Siriji i Iraku. Šeik Katara, Tamim Bin Hamad Al-Tani, negirao je prošle sedmice, tokom prve posete Berlinu, da je novac za ekstremiste izdvajala i vlada te države. Mnogi joj to prebacuju – prvenstveno Saudijska Arabija i Jordan jer smatraju da ih ugrožava „Islamska država“. Te dve zemlje se direktno graniče sa područjima Sirije i Iraka u kojima besne borbe.

Opasnost koja preti od IS očito je zbližila monarhije. One sada deluju zajednički, odnosno podržavaju SAD u borbi protiv terorista. „Ovo je najvažnija alijansa koju je Vašington mogao da pridobije na svoju stranu još od doba Prvog zalivskog rata 1991. godine, kada je oslobođen Kuvajt“, piše Markus Bikel, ekspert za Bliski istok, u listu Frankfurter algemajne cajtung.

Sultan Al-Kasemi, jedan od najuticajnih komentatora na Tviteru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u toj alijansi vidi dokaz da među arapskim zemljama glavnu reč više ne vodi Egipat, već države Persijskog zaliva. „Egipatski predsednik El Sisi propustio je priliku da se pokaže 'nezamenjivim' za SAD, i nije se priključio koaliciji protiv IS. Marginalizacija Egipta se nastavlja“, piše Al-Kasemi.

Pohvale stižu iz SAD

Predsednik SAD Barak Obama odao je priznanje ministrima spoljnih poslova Bahreina, Katara, Jordana i Saudijske Arabije zbog njihove podrške u akcijama iznad Sirije. Bez njihove pomoći, ne bi bilo moguće potisnuti ekstremiste IS u pograničnim područjima između Sirije i Iraka. Pohvala bi trebalo da godi saudijskoj kraljevskoj porodici. Slike mladog princa u borbenom avionu uklapaju se u sve ovo: Saudijska Arabija se predstavlja kao država sa efikasnim borbenim snagama – i kao država s novom spoljnopolitičkom strategijom.

Reklama