Promena klime – na pauzi?

Ed Hokins sa britanskog Univerziteta Riding, u razgovoru za Dojče vele kaže da je u poslednjoj deceniji zagrevanje bilo neznatno. Ali taj razvoj nije neočekivan: „Uvereni smo da je emisija ugljen dioksida velikim delom bila odgovorna za zagrevanje u poslednjih 150 godina. Ali ne računamo s tim da će sada svaka godina biti toplija od prethodne“.

Britanski naučnik kaže da se u određenim vremenskim periodima dešavaju promene u okeanu. Hokins pretpostavlja da je zagrevanje poslednjih godina tokom prirodnog kružnog toka u dubini okeana apsorbovano, tako da ne može da se izmeri na površini.

Kao drugi mogući razlog, Hokins navodi sve veće sagorevanje uglja u zemljama kao što su Kina i Indija. Sitna prašina koja tako nastaje u atmosferi, mogla bi da hladi Zemlju, tako što ponovo reflektuje sunčevo zračenje nazad u svemir.

Kratkoročna odstupanja ne govore mnogo

Peter Lemke sa Instituta za polarna i morska istraživanja „Alfred-Vegener“, upozorava da se za razvoj klime ne može uzeti prosečan period od pet godina, već period od tri decenije. Lemke naglašava da je temperatura u poslednjih 15 godina i te kako porasla: „2010. je, globalno gledano, bila najtoplija godina, 2005. je samo neznatno bila manje topla. Temperature su od 1978. znatno povećane“.

Prema različitim modelima, procenjuje se da će temperatura u idućih sto godina porasti od 1,5 do šest stepeni. Novi izveštaj Svetskog saveta za klimu koji će biti objavljen 2014, neće moći da reši problem velikog raspona tih procena, kaže Lemke i dodaje da trenutno usporavanje zagrevanja nikako nije razlog za ukidanje uzbune.

Zagrevanje klime = hladne zime?

Hladni periodi mogu se objasniti stabilnom zonom visokog pritiska iznad Skandinavije, kaže Lemke. Reč je o meteorološkom, a ne klimatskom fenomenu. Globalno gledano, zima jeste bila toplija nego inače, naglašava Lemke: „Interesantno je da neke studije o klimi pokazuju da takva zona iznad Skandinavije može da nastane kada se prethodno tokom leta i jeseni znatno smanji ledena kora na Arktiku. To smanjenje leda zagreva okean koji potom predaje najesen toplotu atmosferi i stara se za nastanak zone visokog pritiska koja je nešto stabilnija nego inače.“

Hladno proleće ove godine čini se da potvrđuje tezu Vladimira Petukova sa Instituta sa proučavanje posledica promena klime u Potsdamu. Taj naučnik je u studiji objavljenoj 2010. naveo: „Oštre zime ne protivreče slici globalnog zagrevanja, pre je upotpunjuju.“

Autorke: Irene Kvajle / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković