Procedure važnije od koristi | Evropa | DW | 14.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Bosna i Hercegovina

Procedure važnije od koristi

Bosna i Hercegovina nije potpisala ugovor o pristupanju Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana zbog insistiranja Republike Srpske na utvrđenim procedurama odlučivanja u toj zemlji. Štetu snose i država i entiteti.

Cilj Transportne zajednice je formiranje jedinstvenog tržišta transportne infrastrukture, kopnenog, rečnog i pomorskog saobraćaja između država zapadnog Balkana i Evropske unije. Ugovor o formiranju te zajednice potpisale su u Trstu Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo. Zbog uslovljavanja iz Republike Srpske, Bosna i Hercegovina nije potpisala taj Ugovor. Predsedavajući Savetu ministara BiH Denis Zvizdić kaže da se, uprkos blokadama iz RS, još uvek radi na tome da BiH postane deo Transportne zajednice zapadnog Balkana. On je uslovljavanje iz Banjaluke ocenio kao „nerazumno“. Savet ministara i Vlada Federacije BiH odbile su uslove RS.

Republika Srpska tražila je promenu teksta osnovnog ugovora insistirajući na procedurama koje su možda uobičajene za komplikovane bosanskohercegovačke prilike, ali ne i za evropske. „RS nije protiv da se usaglasi ta Transportna asocijacija, ali odluke regionalnog i evropskog karaktera koje izlaze iz BiH, moraju da budu provedene kroz proceduru Mehanizma koordinacije“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik objašnjavajući na čemu insistira taj bosanskohercegovački entitet. Republika Srpska je, između ostalog, tražila da gledišta države BiH u okviru Transportne zajednice jugoistočne Evrope naizmenično i „po sistemu rotacije“ zastupaju tri ministarstva, državno i dva entitetska. Iz Evropske komisije poručeno je da se tekst ugovora ne može menjati i da su uslovi jednaki za sve države.

Odluke na štetu sugrađana

Novinar „BH radija 1“ Amir Sužanj za DW kaže da je onemogućavanje pristupa transportnoj zajednici zapadnog Balkana samo jedna u nizu aktivnosti kojima vlasti RS opstruira evropski put BiH. „Teško je racionalno, ekonomski, matematički objasniti zašto su uslovi za pristupanje transportnoj zajednici koji su prihvatljivi svim drugim balkanskim vladama, pre svega Srbiji, neprihvatljivi Vladi RS. Nemoguće je prihvatiti argumente da je RS zbog nečega na gubitku u jednom velikom projektu koji ekonomisti ocenjuju kao ekonomski potpuno utemeljen“, kaže Sužanj. On smatra da je iza celog tog slučaja nastojanje vladajućih krugova u RS da onemoguće BiH da iskoristi beneficije u pretpristupnom periodu.

Teilnehmer des Gipfels im Trieste über westlichen Balkan

Sporazum o Transportnoj zajednici potpisale su sve zemlje Zapadnog Balkana osim Bosne i Hercegovine

„Navodni pristanak za pristupanje transportnoj zajednici uz određene uslove zaista se čini kao providan politički cilj opstrukcije ovog dela evropskih nastojanja. Uostalom, i ranije smo beležili slučajeve da Vlada RS, čak i na sopstvenu štetu, ili da budemo precizniji, na štetu građana tog entiteta, odbija da prihvati određene projekte i dokumente, tvrdeći da se time oduzimaju nadležnosti entiteta. Tako su poljoprivrednici u Republici Srpskoj ostali bez desetina miliona evra iz pretpristupnih fondova EU uz obrazloženje entitetske vlasti da ne može da prihvati strategije na državnom nivou, da se ne može dozvoliti prenos nadležnosti ili da ne prihvata sredstva kojima se ’jačaju državne institucije’. Ovaj slučaj ne može se shvatiti nikako drugačije nego kao kontinuirani nastavak vladajuće strukture u Republici Srpskoj da po svaku cenu blokira institucije na državnom nivou i obesmisli njihovo postojanje, kako bi BiH prikazala kao nefunkcionalnu i nemoguću državu“, ističe Sužanj.

Opstrukcije zbog očuvanja pozicija

Naš sagovornik upozorava da je blokada pristupa Transportnoj zajednici zapadnog Balkana samo jedna, najvidljivija dimenzija opstrukcija evropskog puta BiH. „Kad je reč o drugim evropskim uslovima, pogotovo onim u domenu vladavine prava i borbe protiv korupcije, opstrucije su mnogo šire i stižu i iz drugih političkih centara, pa i od onih dežurnih patriota u Sarajevu, koji se svaki danom zaklinju u patriotizam i BiH. To samo pokazuje da su političke strukture, izrazito selektivno, spremne da ugroze sve reformske procese u zemlji bez obzira na cenu ako im to u nekom trenutku ne odgovara i ako ocene da bi time bile ugrožene njihove pozicije“, dodaje Sužanj.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović kaže da će zbog opstrukcija iz RS Bosna i Hercegovina izgubiti 90 miliona konvertibilnih maraka grant-sredstava za tri deonice koridora Vc koje finansira Evropska investiciona banka. „Radi se o dva projekta u Federaciji BiH i jednom u RS, te o grant-sredstvima za rekonstrukciju Luke Brčko“, rekao je Šarović. On je upozorio da takav „rad protiv sopstvenog interesa“ mora da bude okončan.

Evropska i regionalna integracija

Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić kaže da je blokada potpisivanja Ugovora o ulasku BiH u Transportnu zajednicu prevashodno političke prirode. „Čitava priča svodi se na to da se zbog, u ovom slučaju zaista banalnih procedura i pitanja nadležnosti, otvoreno zaustavlja potencijal razvoja železničkog sektora, ali i realizacije niza drugih investicija. Ono što je bitno napomenuti jeste da se te investicije i projekti vežu za pitanje unapređenja domaće putne infrastrukture, što shodno rezultatima brojnih istraživanja, predstavlja jedan od osnovnih problema bosanskohercegovačke ekonomije. Naime, bez kvalitetne infrastrukturne osnove, za zemlju je nemoguće da ostvari značajnije stope rasta domaće ekonomije“, kaže Čavalić za DW.

Štetu od ove i drugih blokada na evropskom putu BiH osetiće domaća privreda odnosno građani BiH, a time i građani RS. „Na žalost, ovo je još jedan u nizu slučajeva kada se politika stavlja ispred ekonomije, iako smo svedoci možda najneizvesnijeg perioda po pitanju stabilnosti domaćih budžeta, kontrole inostranog i domaćeg duga, itd. Na kraju, budućnost ekonomije u BiH zavisi od uspeha evropske, ali i regionalne integracije i saradnje. Zbog toga je apsurdno da odluke tog tipa mogu da blokiraju takve procese“, zaključuje Čavalić.

DW.COM