Probudi se, Rozeta! | Mozaik | DW | 19.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Probudi se, Rozeta!

Istraživači svemira žele da prvi put uzmu uzorke komete. To je zadatak za Rozetu, sondu koja je trenutno u dubokoj hibernaciji. U novembru bi ova sonda trebalo da spusti malu laboratoriju na kometu Čurjumov-Gerasimenko.

Već 957 dana je evropska svemirska sonda Rozeta u dubokom snu. Svi sistemi su isključeni, kako bi se štedela energija. Naime, sonda je kružila svemirom predaleko od Sunca, tako da njeni solarni kolektori nisu mogli da prikupe dovoljno energije. Ali Rozetin budilnik naštelovan je da prekine hibernaciju tačno u ponedeljak (20. januar) u 10:00. Kao i posle zimskog sna životinje, i Rozeti će trebati malo vremena da se potpuno razbudi, Sunčevom energijom dopuni solarne baterije i obavi ono zbog čega je i lansirana. Tek popodne, oko 18 sati, u Evropski svemirski centar u Darmštatu trebalo bi da stigne poruka od 807 miliona kilometara udaljene sonde: Ponovo sam budna!

Prilaz kometi

Rosetta Satellit Test

Testiranje sonde

Neće to biti svakidašnji događaj za istraživače na Zemlji. Oni su još pre dve decenije skovali prve planove o izgradnji Rozete, koja je konačno lansirana 2. marta 2004. raketom Arijana 5G+. Međutim, najvažnije tek dolazi u novembru ove godine. Tada bi Rozeta trebalo da se približi kometi 67P, poznatijoj kao Čurjumov-Gerasimenko. Tamo će biti ostavljena mini-laboratorija, napravljena u Nemačkom svemirskom centru. Naučnici nisu sigurni da li je kapsula od sto kilograma dovoljno teška da bezbedno ostane na površini komete. Naime, kometa Čurjumov-Gerasimenko ima prečnik od tri do pet kilometara i, samim tim, skoro da uopšte ne poseduje gravitacionu silu. Zato kapsula ima dva harpuna, a svaki od njih bušilicu koje treba da pričvrste mini-laboratoriju na površinu komete. Uspeh je neizvestan, jer do sada slični poduhvati nisu preduzimani.

Mala laboratorija zove se znakovito – File, prema ostrvu u Nilu gde je pronađen obelisk sa hijeroglifima. Taj obelisk, uz Kamen iz Rozete (kako se zove sonda), bio je ključan za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa. Ako se File uspešno spusti na kometu, mogao bi da prikupi značajne podatke o nastanku čitavog Univerzuma. Kometa Čurjumov-Gerasimenko je tek nedavno zapala za oko istraživačima. Nalazila se u malo istraženom Kojperovom pojasu iza Neptuna, kojim uglavnom lete mala nebeska tela sastavljena od leda. Orbita komete trenutno je pomerena ka Jupiteru, gde su je i primetili astronomi Kim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko 1969. godine.

Nauka do sada nije uspela da sazna od čega se tačno sastoje komete. File bi trebalo da sakupi probe i ispita njihovu reakciju na različite hemikalije. Istraživače pre svega zanimaju organski tragovi poput aminokiselina. Komete važe za nosače istorije Univerzuma, pa se veruje da će sonda dati neke odgovore o tome kako je nastao Sunčev sistem pre 4,6 milijardi godina. Mali robot File je opremljen sa deset instrumenata za analizu: rendgenom, mernim uređajima za zvučne, svetlosne i elektromagnetne talase, koji bi trebalo da zavire i ispod površine komete.

Raumsonde «Rosetta» besucht fast unbekannten Asteroiden Steins

Rozeta bi trebalo da istraži nepoznate asteroide

Misija već uspešna

Čak i ako sletanje ne bude uspešno, desetogodišnja misija sonde Rozete neće biti smatrana propalim projektom. Ona je već isporučila značajne i interesantne snimke. Februara 2007. bila je u blizini Marsa, godinu i po dana kasnije se približila asteroidu Stejns na svega 800 kilometara, a u julu 2010. godine je sa 3.000 kilometara razdaljine snimala veliki asteroid Luteciju koji ima prečnik od preko 100 kilometara. Osim fotografija, Rozeta je na Zemlju poslala i precizne podatke o kretanju ova dva asteroida.

Autor: Fabijan Šmit / nr
Redakcija: Jakov Leon