Probudi se Evropo! | Politika | DW | 08.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Probudi se Evropo!

Postoji realna opasnost da neuspeli EU pregovori između Srbije i Kosova dovedu do otvorenog sukoba i da će to imati fatalne posledice za BiH, piše u svojoj kolumni Kristijan Švarc-Šiling.

Nemačka savezna ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer 6. novembra u Berlinu dodelila je generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu „Medalju Manfreda Vernera“. Prisustvovao sam tom događaju i čestitao mu. Takođe sam imao priliku da izrazim svoje zadovoljstvo zbog činjenice da će NATO pozdraviti Severnu Makedoniju kao 30. članicu transatlantskog saveza. To je veoma važan signal koji šalje NATO, posebno u danima kada je Severna Makedonija primila potpuno neočekivani udarac iz Evrope.

Odbijanje EU da počne pregovore o proširenju sa Severnom Makedonijom i Albanijom kroz francuski veto izazvalo je veoma loše efekte u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Još jednom se jasno pokazalo da Evropa ne ispunjava svoja obećanja i kroz to ulazi u pravu krizu verodostojnosti. Tačno je da zahtevi Evrope za vladavinom zakona moraju da budu uvaženi među zemljama-kandidatima. Severna Makedonija i Albanija su pak pokrenule procedure na osnovu smernica dobijenih od EU, što potvrdila i Evropska komisija. Odbacivanjem narednog koraka u pravcu EU, te dve zemlje, kao i čitav region, vraćaju se unazad.

Za šest zemalja Zapadnog Balkana postavlja se pitanje: šta sad?

Put u Evropsku uniju je, kako to sada izgleda, na neodređeno vreme zazidan. Zašto bi sada te zemlje trebalo da nastave da rade na zahtevima koje im postavlja EU, kada im je jasno pokazano da je proširenje zapravo zaustavljeno iz drugih razloga? Evropa je bila svesna opasnosti da te zemlje mogu da se okrenu ka istoku. Uprkos tome, EU pravi tako ozbiljnu, neki čak kažu istorijsku grešku, i ne ispunjava svoja obećanja. Neki, poput trusta mozgova ESI, zalažu se sada najpre za integraciju šest zemalja zapadnog Balkana u Evropski ekonomski prostor, kao prvu konkretnu stanicu na njihovom putu ka EU. To je pokrenulo veliku, evropsku diskusiju. Mnogi su protiv toga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za austrijski „Standard“ 21. oktobra 2019. jasno je rekao: „NE za pregovore sa EU u Srbiji će voditi ka tome da EU postane još nepopularnija i da joj se manje veruje. [...] Ali mi se brinemo o sebi. Moramo da rešimo naše odnose u regionu. A imamo i dobre odnose sa Kinom, Rusijom i Turskom.“ I Srbija je odmah potpisala sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, iako to nije kompatibilno s članstvom u EU. Rusija je odmah pozvala Severnu Makedoniju i Albaniju da i one to urade.

Kakvi su to neverovatni razvoji događaja? U Evropi nedostaje zajednička strateška politika, nedostaje jasnoća u pogledu naših interesa i naše vizije za rešavanje problema na Balkanu. Veoma je teško razumeti šta pri tom misli aktuelna politička elita u Evropi.

Zato je izuzetno važno da barem NATO ima jače prisustvo na Zapadnom Balkanu. Albanija i Crna Gora već su članice Alijanse, a i Severna Makedonija se nalazi pred članstvom. Samo Srbija ne teži ka članstvu u NATO, što pretežno važi i za srpski entitet u Bosni i Hercegovini, Republiku Srpsku. RS lojalno prati Srbiju i protivi se članstvu u NATO, iako je godinama ranije sa tim bila saglasna i zvanično je potpisala zahtev BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO. To sada izaziva velike probleme i političku blokadu u Bosni i Hercegovini.

Vlada u Bosni i Hercegovini, nakon izbora u oktobru 2018. godine, još uvek nije formirana, jer se Republika Srpska predomislila i više ne poštuje postojeće pravne sporazume od ranije. RS odbacuje aktiviranje takozvanog MAP (Akcioni plan za članstvo) i blokira put Bosne i Hercegovine u NATO.

Jaki čovek srpskog entiteta Milorad Dodik, koji je sada i član Predsedništva BiH, održava dobre odnose sa Rusijom, koja se protivi širenju NATO na Zapadnom Balkanu i sve jače se bori za nezavisnost Republike Srpske. Dok Rusija kroz konkretne korake jača svoj uticaj u regionu, EU daje prazna obećanja. Tako se povećava opasnost od budućih ozbiljnih sukoba, u slučaju da Dodik konkretnim koracima nastavi da sledi svoju najavu o otcepljenju i pripajanju RS Srbiji.

Čak je i predsednik Srbije Vučić, koji je inače u javnosti veoma oprezan u izjavama o Bosni i Hercegovini, u oktobru u intervjuu za „Standard“ postavio pitanje o referendumima za nezavisnost u bivšoj Jugoslaviji: „A zašto se danas ne dozvoli jedan takav referendum u Republici Srpskoj?“ Time je on ciljao u pravcu nezavisne Republike Srpske, jer ga nervira gubitak Kosova i veruje da svojim biračima za to mora da ponudi odštetu: „Ali Srbi su jedini koji nemaju pravo na samoopredeljenje. Srbe su besni kad čuju da su drugi sve uradili po međunarodnim standardima, a kada oni sami nešto zatraže, za njih neće važiti slučaj sui generis“.

Postoji realna opasnost da neuspeli EU-pregovori između Srbije i Kosova dovedu do otvorenog sukoba i to će imati fatalne posledice po Bosnu i Hercegovinu. Izuzetno važnu geografsku ulogu u tome igra distrikt Brčko u Bosni i Hercegovini, koji se nalazi između Republike Srpske i Srbije.

O tome sam razgovarao sa Stoltenbergom, jer je veoma važno da osim EUFOR-a, NATO koji je u Bosni i Hercegovini prisutan od kraja rata 1995, tamo pokaže jače vojno prisustvo, kako bi se izbegle teže posledice.

Evropa mora da protrlja oči i konačno da se probudi.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android