1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Proširenje EU - uspešna priča

Marina Maksimović, Brisel14. maj 2014.

Povodom desetogodišnjice prijema deset novih članica Evropske unije, u Briselu naglašavaju dobrobiti politike proširenja i potvrđuju nastavak širenja Unije na Zapadni Balkan.

https://p.dw.com/p/1BzO2
Symbolbild EU Erweiterung
Foto: picture-alliance/dpa

Evropska unija je sa početnih šest država-članica porasla na današnjih 28. Samo u poslednjoj deceniji broj članica se gotovo udvostručio. Danas ona predstavlja zajednicu od preko 500 miliona građana zasnovanu na zajedničkim vrednostima mira, saradnje i prosperiteta.

„Sada je gotovo nemoguće zamisliti našu evropsku porodicu bez 13 članica koje su nam se pridružile samo u poslednjih deset godina. I uprkos mnogim bojaznima, sada je svima jasno da se proširenje pokazao kao uspešna priča“, naglasio je Evangelaos Vanizelos, ministar spoljnih poslova Grčke koja trenutno predsedava EU. Povodom desetogodišnjice „velikog proširenja“, najznačajnije evropske institucije ukazuju na politiku proširenja kao na „najefektivnije oruđe“ za jačanje mira i stabilnosti, demokratije, ali i privrede na evropskom kontinentu. Istovremeno sa uspehom prethodnih proširenja, zvanični Brisel naglašava i neophodnost nastavka te politike.

„Perspektiva nastavka proširenja na Zapadni Balkana potvrđena je zaključcima Saveta Evropske unije iz prošlog decembra. Taj proces usmeren je na izgradnju mira, stabilnosti i prosperiteta tog regiona koji je bio teško pogođen ratom. Upravo perspektiva evropskog članstva za te zemlje ima značajnu ulogu u procesu pomirenja u regionu, a dobra primer za to je nedavni dogovor i dijalog Srbije i Kosova“, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas.

Mala podrška građana EU

EU Pressekonferenz Aleksandar Vucic Evangelos Venizelos Ivica Dacic Stefan Fule EU Rat Brüssel Belgien
Vučić, Venizelos, Dačić i File u Briselu 21. januara, na dan početka pregovora EU sa SrbijomFoto: picture-alliance/dpa

Kada se govori o proširenju u evropskim instituacijama, govori se o globalno jedinstvenom primeru slobode kretanja građana, najvećoj jedinstvenoj ekonomskoj zoni koja, tako ujedinjena, predstavlja svetskog izvoznika, ali i investitora. Radi boljeg razumevanja, navode se i brojke koje pokazuju da je kao posledica „velikog proširenja“ u EU od 2002. do 2008. godine otvoreno tri miliona novih radnih mesta, da bi prihod po glavi stanovnika u novim članicama, sa ispod polovine evropskog proseka krajem 90-ih godina, u 2014. godini trebalo da dostigne na 72 procenta primanja u EU, ali i da se izvoz Nemačke, posle „velikog proširenja“, u nove članice gotovo udvostručio.

„Proširenje je od Evropske unije stvorilo globalno uspešnu priču. To možda nije tako očigledno za sve Evropljane. Danas, u proseku 36 procenata građana Unije podržava dalje proširenje“, upozorio je Sim Kalas. Istovremeno, u Evropskom savetu napominju da ulazak novih članica u EU ne predstavlja samo „ugovorni odnos“ između država, već i „ugovor“ između građana koji imaju zajedničke obaveze.

„Usklađivanje sa principima slobode, demokratije, poštovanja ljudski prva i vladavine prava ključni su zahtevi koji se postavljaju u Ugovoru. Politički i ekonomski kriterijumi iz Kopenhagena takođe moraju biti ispunjeni. Zahtevi za članstvo u EU nisu laki. Oni zahtevaju vreme, posvećenost , rad i političku volju. Sve te reforme su neophodne kako bi nove članice bile spremne ne samo za dobrobit koju donosi ulazak u EU već i za obaveze koje idu sa tim“, poručio je šef diplomatije Grčke i predsedavajući Savetom ministara EU Evangelos Vanizelos. On je u Briselu podsetio da obeležavanje godišnjice „velikog proširenja“ ide paralelno sa obeležavanjem godišnjice Solunskog samita iz 2003. godine kada je zemljama Zapadnog Balkana obećana perspektiva evropskog članstva, kao i da su 28 zemalja EU i šest balkanskih zemalja na ministarskoj konferenciji održanoj prošle nedelje takođe u Solunu (8-9.5.) obnovile predanost radu na zajedničkoj evropskoj budućnosti.