Privredna reintegracija zemalja bivšeg SSSR-a

Zajednicu nezavisnih država (ZND) osnovale su Rusija, Belorusija i Ukrajina u decembru 1991. neposredno pred zvanični raspad Sovjetskog saveza. Još osam bivših sovjetskih republika im se ubrzo pridružilo, ali ne i tri baltičke države koje odavno pripadaju Evropskoj uniji. Gruzija je samo neko vreme bila članica. Ni Ukrajina sebe nije sebe smatrala članicom, već samo učesnicom, pošto nikada nije ratifikovala sporazume Zajednice nezavisnih država.

Prema oceni Hansa Heninga Šredera iz Zadužbine nauka i politika u Berlinu, Zajednica nezavisnih država trebalo je da deluje kao neka vrsta zajednice nakon raspada Sovjetskog Saveza i sve više je gubila na političkom značaju. Međutim, Rusija i dalje pokušava da bar neke post-sovjetske države ujedini u neku vrstu političke alijanse ili privrednog saveza. Sa tim ciljem je minulih godina osnovan čitav niz regionalnih organizacija. Ali, one se ne poklapaju sa Zajednicom nezavisnih država. U stvari, ni jedna od njih ne funkcioniše stvarno, kaže Šreder.

Paralelno sa Zajednicom nezavisnih država na post-sovjetskom području nastale su Evroazijska privredna zajednica (2002), Organizacija zemalja potpisnica sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (2002), Rusko-beloruska unija (1999) i Organizacija za demokratski i ekonomski razvoj (1997).

Lukašenko se odrekao ambicija u Putinovu korist?

Najtešnji projetak reintegracije na post-sovjetskom prostoru trebalo je da bude unija između Rusije i Belorusije, koju su osnovali predsednici Boris Jeljcin i Aleksandar Lukašenko. Bilo je čak reči o zajedničkom privrednom i finansijskom sistemu, pa sve do zajedničke valute u zajedničkoj državi. Za Lukašenka se čak tvrdi da je imao ambicije da postane predsednik te unije, ali se ovih ambicija odrekao kada je Vladimir Putin 2000. godine postao šef države. U međuvremenu, brojni sukobi opterećuju odnos dve zemlje.

„Do tešnje integracije Rusije sa Belorusijom neće doći. Takođe nema izgleda za uspeh ni reintegracija svih bivših sovjetskih republika. Izvesnih izgleda za uspeh imaju integracioni modeli između Rusije, Belorusije, Kazahstana i eventualno Ukrajine“, kaže Eberhard Šnajder iz briselskog Centra EU–Rusija.

Međutim, Karsten Fogt, stručnjak za spoljnu politiku u Socijaldemokratskoj stranci Nemačke je skeptičan. On tvrdi: „U velikim političkim strankama u Ukrajini vlada konsenzus o orijentaciji prema Evropskoj uniji.“

Da li bi Rusija još mogla da postane magnet za bivše sovjetske republike? „Rusija bi morala da razvije svoj privredni potencijal. Njena privreda se uglavnom zasniva na izvozu sirovina i energije. Tehnološki, ona nije atraktivna i morala bi da se modernizuje. Evropa i Kina su u privrednom pogledu uspešnije“, kaže Hans Hening Šreder.

Autori: Markian Ostapčuk / Mirjanja Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon