Privreda – žrtva politike | Politika | DW | 23.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Carinski rat

Privreda – žrtva politike

Carine od 100 odsto koje je Kosovo uvelo na robu iz Bosne i Hercegovine i Srbije više su političke nego ekonomske prirode, ocenjuju stručnjaci iz BiH. A račun će, kažu, kao i obično, da plate nedužni.

„Ukoliko se ova situacija uskoro ne reši, mi u mlekari Milkos nećemo planirati Kosovo kao izvozno tržište za narednu 2019. godinu“, kaže direktor te sarajevske mlekare Adin Fakić. I to nije slučaj samo sa Milkosom. Odluka Prištine da poveća carine na uvoz roba iz Bosne i Hercegovine i Srbije na 100 odsto, ugroziće mnoge privrednike u BiH, posebno one iz Federacije, koji najviše izvoze na Kosovo. „Mi smo najveći izvoznici mleka na Kosovo i u ovom slučaju pretrpećemo najveće štete“, kaže direktor Milkosa.

„S obzirom na podele u BiH, posebno kada je reč o Kosovu, iluzorno je očekivati aktivniju podršku države, iako ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović čini sve kako bi privrednicima olakšao poslovanje. Srećna okolnost u svemu tome jeste to da se približava kraj godine, a to je vreme kada planiramo plasman robe za narednu godinu. Nakon poslednjih poteza Prištine, bićemo mnogo oprezniji“, ističe Fakić.

Kosovo je važno tržište za BiH

Direktor Milkosa naglašava da je Kosovo važno tržište za mlekare iz BiH, jer u Bosni i Hercegovini ne postoji sistem robnih rezervi koji bi farmerima omogućio prodaju mleka bez obzira na višak proizvoda.

„Proizvodnja mleka u BiH može da bude prekinuta u slučaju viška na tržištu, jer nema zaštitnih mera kroz sistem robnih rezervi onako kako je to regulisano Evropskoj uniji. Zato je svako izvozno tržište, pa i kosovsko, za BiH veoma bitno“, kaže Fakić.

Vlasti u Prištini tvrde da je odluka o povećanju carina „odgovor na kontinuirane i destruktivne radnje Srbije i BiH koje teže narušavanju suvereniteta Kosova“. Kao primere navode kampanju Srbije za opoziv priznavanja kosovske nezavisnosti i beogradsku „sabotažu“ prema Kosova u Interpol uz podršku BiH.

Kosovski argumenti

Kosovo tvrdi da dosledno sprovodi međunarodne obaveze, uključujući i one koje proizilaze iz sporazuma CEFTA, a da su Srbija i BiH te koje ih krše. Priština optužuje BiH i Srbiju za damping, posebno kada je reč o prehrambenim i građevinskim proizvodima. Bosni i Hercegovini se, između ostalog, prigovara zbog uvođenja raznih necarinskih barijera za kosovske proizvode: nepriznavanje kosovskih testnih analiza i certifikata porijekla robe, te neizdavanje dozvola za kosovske farmaceutske proizvode.

Analitičari tvrde da će prištinske „protekcionističke“ mere najviše da ugroze samu kosovsku privredu, a potom i pojedine izvoznike iz BiH i Srbije. Ekonomista iz Tuzle Admir Čavalić napominje da je BiH 2017. godine na Kosovo ukupno izvezla robe u vrednosti od 163.564.108 konvertibilnih maraka, dok je uvezla robu u vrednosti od 15.834.838 maraka.

Kosovskoj privredi potrebne sirovine iz BiH

„Tu strukturu izvoza BuiH od oko 160 miliona maraka najvećim delom čine metali, rude i agroindustrijski proizvodi, dakle većinom roba namenjena jačanju privrede Kosova čiji su privrednici konkurentnost i razvijali na bazi materijala iz BiH. Ukidanje visokih carina na robe iz BiH i Srbije najglasnije će tražiti oni kosovski privrednici koji zavise od uvoza iz tih zemalja. Zato su mere Prištine neodržive – a i nisu u skladu sa CEFTA“, kaže Čavalić.

Bosnien Herzegowina Admir Čavalić

Admir Čavalić: Nema ni govora o dampingu

On pojašnjava da će, zbog novih carina, izvoznici iz BiH kratkoročno postati nekonkurentni na kosovskom tržištu, dodajući da za većinu izvoznika, posebno iz entiteta Republike Srpske, Kosovo nije primarno tržište.

Možda ipak...

„Moguće je da postoji određena istina u argumentu Kosova koji se odnosi na postojanje necarinskih barijera od strane BiH. One nisu sistemske već, vrlo verovatno, selektivne prema proizvođačima sa Kosova. Međutim, nema govora o dampingu, odnosno pomoći države, kako to navode predstavnici Kosova. Naprotiv, u poslednjih nekoliko godina izvoznici iz BiH izgubili su određene fiskalne olakšice“, tvrdi Čavalić.

Politički analitičar iz Sarajeva Dževad Kučukalić kaže da je i prema obrazloženjima kosovskih vlasti jasno da su uzroci krize više političke nego ekonomske prirode.

Privrednici – kolateralna šteta loših politika

„Bosna i Hercegovina ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, pa su političke i ekonomske veze Sarajeva i Prištine i ranije bile na iskušenjima. Sve je kulminiralo nakon što su Srbija i BiH glasale protiv učlanjenja Kosova u Interpol. Iako je dogovoreno da BiH u sličnim slučajevima bude uzdržana u glasanju, na poslednjem godišnjem skupu svetskih policajaca, Kosovo nije primljeno u Interpol, a među zemljama koje su glasale protiv bile su Srbija i BiH, odnosno ministar bezbednosti Dragan Mektić“, podseća Kučukalić.

Bosnien und Herzegowina Dzevad Kucukalic

Dževad Kučukalić: Račune političkih nesporazuma plaćaju nedužni

Nije trebalo dugo čekati da Kosovo poveća carinske dažbine za čitavih stotinu procenata za obe zemlje. „Sarajevo i Beograd oštro su reagirali, Srbija je zapretila kontra-merama, EU je osudila Prištinu, svi se pozivaju na CEFTA, a račune političkih nesporazuma plaćaju nedužni – privrednici koji su kolateralna šteta političkih nesuglasica između Beograda i Prištine“, zaključuje Kučukalić.

Zvaničnici BiH, ali i Srbije, u međuvremenu su potvrdili da neće uvesti kontramere Prištini, ali da će insistirati na tome da Kosovo ukine „diskriminatorske“ carine. Savet ministara BiH saopštio je u četvrtak (22.11.) da BiH nijednim ekonomskim potezom nije izazvala ovakvu reakciju Kosova. Bosna i Hercegovina traži da se u rešavanje tog problema uključi i Evropska komisija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM