Privilegovano partnerstvo za Zapadni Balkan? | Izbor iz štampe | DW | 29.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Privilegovano partnerstvo za Zapadni Balkan?

U osvrtu na Berlinsku konferenciju posvećenu Zapadnom Balkanu, nemačka štampa primećuje da je u trenucima kada je širenje EU u drugom planu, bilo važno „dati impuls“ državama kandidatima za članstvo.

„Kada nekog pozivate u goste, onda se trudite da širite lepe vesti. Upravo je to bila računica nemačke vlade, kada je u Berlin pozvala šefova vlada zemalja Zapadnog Balkana“, komentariše Frankfurter algemajne cajtung, fokusirajući se na izjavu nemačkog ministra privrede Gabrijela, koji je pored ostalog rekao: „Budućnost zemalja Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji.“

„Ministar na sreću nije navodio konkretne termine. Svakako da se ‚evropska perspektiva‘ može pozitivno odraziti na unutrašnje-političke prilike u regionu, ali koliko brzo sve to može da se promeni, videli smo u slučaju Rumunije i Bugarske. Jer danas niko ne dovodi u pitanje, kako su ove države primljene u Unije u pravom trenutku. Skeptičnost nameću i konflikti na prostorima Zapadnog Balkana, koje bi u slučaju brzog prijema u svoje redove, EU unela u svoje dvorište. To naravno nije u suprotnosti sa potrebom da sa ovim regionom uspostave bliski odnosi. Možda ne bi bilo loše posegnuti sa formulacijom, kojoj se pribegava u slučaju Turske: 'privilegovano partnerstvo‘. Dugoročno gledano sve je moguće“, zaključuje frankfurtski list.

Možda je „privilegovano partnerstvo“ bolje rešenje

„Impuls je bio cilj“, naslov je teksta u listu Zidojče cajtung, u kojem se pored ostalog navodi, kako je „na konferenciji o zapadnom Balkanu bilo puno retorike, a gotovo nikakvih rezultata“.

„Konferencija o zapadnom Balkanu (održana na tri lokacije u Berlinu), na kojoj su učestvovali vodeći nemački političari, trebalo je balkanskim državama u vreme očigledne skepse u pogledu daljeg širenja EU i teške krize u Iraku i Ukrajini, da demonstrira da nisu zaboravljene. Posebno šest zemalja koje, za razliku od Slovenije i Hrvatske, nisu članice EU.“

Zidojče cajtung dalje piše kako „balkanska konferencija nije ponudila opipljive rezultate. Doduše, to niko nije ni očekivao. Predstavnik nemačke vlade kaže 'cilj je bio davanje impulsa'. Pri tome na zapadnom Balkanu ima dovoljno problema koji čekaju na rešenja. Bez obzira na mnogo retorike o normalizaciji stanja između Srbije i Kosova i dalje nedostaje dogovor o budućoj saradnji. Na vidiku nije ni inicijativa za oživljavanje zastalog reformskog procesa u BiH: jer bez promene Ustava i jačeg zahvata međunarodne zajednice, zemlja podeljena između Bošnjaka, Srba i Hrvata, prema proceni stručnjaka, politički i privredno ostaje paralizovana“.

Jača autoritarna demokratija?

„Susret šefova vlada zemalja i ministara privrede sa prostora Zapadnog Balkana, trebalo bi da obezbedi novi zalet na putu ka integraciji u Evropsku uniju“, piše švajcarski Noje cirher cajtung. Ako se izuzmu predstavnici zemalja Austrije, Slovenije i Hrvatske, ostalim državama čiji su zvaničnici juče boravili u Berlinu je „članstvo u EU strateški cilj“. Ali taj proces traje veoma sporo, primećuje švajcarski listi navodi da je to posebno slučaj u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, ali da je problem u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu još veći, gde se može uočiti stagnacija.

„Problem nedostatak zaleta na Zapadnom Balkanu ima veze sa nezainteresovanošću pojedinih članica Evropske unije za integracijom ovih malih, problematičnih zemalja. Posebno u Makedoniji, a od nedavno i u Srbiji mogu se primetiti očigledne tendencije autoritarne demokratije. Doduše, izbori se održavaju redovno, ali oni ne protiču u fer atmosferi, jer politički rivali nemaju ravnopravan tretman. Što su određene vlade duže na vlasti, to je i njihov uticaj na medije veći, uostalom kao i na pravosuđe. To otežava demokratsku promenu vlasti. U Crnoj Gori je već 20 godina na vlasti partija Mila Đukanovića, a u Makedoniji je od 2006. to slučaj sa konzervativcima Nikole Gruevskog.“

Berlinska konferencija bi ponovo trebalo da „osvetli region i da perspektivu ulaska u EU učini vidljivom“. „Iako se na reformama u državama Zapadnog Balkana još uvek marljivo radi, očigledan uspeh blage politike EU jeste poboljšanje odnosa između zemalja regiona. Jer se članstvo u Evropskoj uniji pretvorilo u cilj, koji je ovim državama ponudio zajedničku perspektivu. Građanima tih zemalja je postalo jasno da se zajednička istorija ne ogleda samo u konfliktima, već i u privrednim i kulturnim vezama.“

Šta je sa primenom sporazuma sa Prištinom?

Političkim razgovorima u Berlinu prethodio je susret resornih ministara zemalja Zapadnog Balkana, primećuje Noje cirher cajtung. Razgovaralo se o zajedničkim interesima u infrastrukturnim projektima. Saobraćajne veze (drumske i železničke) u regionu su nedovoljne i uz pomoć sredstava iz fondova EU zajednički moraju biti poboljšane. Dva projekta su posebno u fokusu. Izgradnja puta od Trsta na Jadranskom moru do južnih Peloponeza i veza duga 400 kilometara između Beograda i Zagreba, za koju je vozovima i dalje potrebno nešto manje od osam sati.

Švajcarski list ukazuje i na druge probleme regiona, kojim bi Berlin i Brisel trebalo ozbiljnije da se pozabave. „Sporazum između Beograda i Prištine jeste aktuelizovao kosovsko pitanje, ali se sa primenom dogovorenog odugovlači. Integracija Srba u kosovske institucije stagnira, pa su tehnički problemi, poput priznavanja diploma i zajedničke kontrole graničnog saobraćaja ostali nerešeni. Slično je i sa rešavanjem pitanja naziva države i spora između Makedonije i Grčke. Skoplje već osam godina ima status kandidata za članstvo u EU, ali je integracija ove zemlje u blokadi zbog stava Atine da se narušava istorijski identitet, korišćenjem naziva sa kojim sused želi u Uniju.“

DW.COM