Pritvoreni u Šapcu, ubijeni u Karakaju
22. februar 2020.
Pred Višim sudom u Beogradu u petak (21. februar) svedočile su Mila i Zilka Karaosmanović, supruge Nedžada i Iljaza Karaosmanovića, koje je, prema optužnici, ubio Dalibor Maksimović, nekadašnji pripadnik Teritorijalne odbrane (TO) Milići.
U optužnici je navedeno da je Maksimović 18. aprila 1992. godine u objektu „Standard“ u Karakaju, u opštini Zvornik, gde je bila stacionirana njegova jedinica, osim Nedžada i Iljaza, ubio i njihovog brata Nijaza Karaosmanovića i Fadila Čiraka. Njih četvorica i jedno nepoznato lice bili su pritvoreni u „Standardu“, a tog dana sprovedeni u hol zgrade, gde je Maksimović pucao na njih.
Ubio je Fadila Čiraka, Iljaza i Nijaza Karaosmanovića, NN lice je uspelo da pobegne, a Maksimović je prišao Nedžadu Karaosmanoviću, koji je još uvek bio živ i ležao na podu, i sa jednim vojnikom ga do smrti izudarao nogama.
Privedeni u Šapcu, pa nestali
Na glavnom pretresu je u petak najpre svedočila Zilka Karaosmanović, koja je rekla da se u proleće 1992. sa porodicom iz Zvornika preselila kod rođake u Šabac. Objasnila je da je 15. aprila sa Milom Karaosmanović otišla u Zvornik, jer je saznala da treba da prijavi imovinu. Tog dana je poslednji put videla svog muža Iljaza i njegovu braću, koji su, pošto su one otišle, privedeni u policiju u Šapcu.
„Posle nekoliko dana sam saznala da su ubijeni“, ispričala je Zilka Karaosmanović i zaplakala se. Nikada nije saznala zašto su Karaosmanovići privedeni u šabačku policiju.
Mila Karasomanović posvedočila je da su ona i snaja saznale da su, posle privođenja u Šapcu, trojica braće odvedeni u Karakaj, pa su otišle tamo da ih potraže. „Čule smo da su ubijeni, a kasnije od jednog rođaka da je opasno da budemo tu. Krajem juna otišla sam u Austriju“, rekla je ona i dodala da su posmrtni ostaci braće Karaosmanović nađeni 2004. godine.
Muškarci u civilu ih pozvali u policiju
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, na glavnom pretresu u novembru 2019. svedočila je i sestra Iljaza, Nijaza i Nedžada Karaosmanovića, Alija Handžić. Posvedočila je da je, dok je živela u Šapcu,u aprilu 1992. na televiziji čula izjavu tadašnjeg predsednika opštine Zvornik, Branka Grujića, koji je pozvao stanovništvo da se vrati u grad i prijavi imovinu.
Pošto su Mila i Zilka odlučile da odu u Zvornik, Nijaz ih je odvezao na autobusku stanicu i dok je bio odsutan, u njihovu kuću došla su dva muškarca u civilu, i zatražila da se Karaosmanovići jave policiji. Oni su to učinili, a Alija Handžić više ih nikada nije videla. I ona je navela da je porodica kasnije saznala da su odvedeni u Karakaj. Rekla je i da je njena prijateljica Edina iz Milića ispričala njihovoj majci da joj je sinove ubio „Dača iz Milića“, koji se time hvalio njenom mužu.
Na suđenju je u novembru svedočila i Fehrija Čirak, supruga ubijenog Fadila koji je, iz Beograda, gde su došli kada je počeo rat, otišao u Zvornik da prijavi imovinu. Nestao je, a ona je saznala da je neko od pripadnika srpske vojske stradao i da su u znak odmazde ubijeni njen muž i Karaosmanovići. Posmrtni ostaci njenog muža nađeni su 2006. godine u masovnoj grobnici Kazanbašča u Zvorniku.
Sledeći glavni pretres za suđenje Daliboru Maksimoviću zakazan je za 2. april.
Pred Višim sudom u Beogradu protiv Maksimovića se vodio još jedan proces, a prvostepenom presudom osuđen je na 15 godina zatvora jer je kao pripadnik Vojske Republike Srpske u opštini Bratunac ubio četiri civila bošnjačke nacionalnosti, nezakonito pritvorio dve žene, i jednu nekoliko puta silovao.
U toku istrage i suđenja, ali i negiranje zločina
Pred odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu do sada je izrečeno 49 pravosnažnih presuda. Istraga se vodi za veliki broj predmeta, a u toku je 11 sudskih procesa, među kojima suđenje za otmicu i ubistvo 20 civila nesrpske nacionalnosti u Štrpcu, za ubistvo 141 civila albanske nacionalnosti na Kosovu i za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u selu Kravica kod Srebrenice.
Na suđenje za zločin u Kravici neretko dolaze pripadnici Srpske radikalne stranke (SRS) koji nose bedž sa natpisom da u Srebrenici nije počinjen genocid. Predsednik te stranke Vojislav Šešelj, pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom zbog progona Hrvata u Hrtkovcima, nedavno je promovisao svoju knjigu kojom negira genocid u Srebrenici.
Promocija je u Beogradu najpre održana u sali opštine Stari grad, kada su pripadnici SRS fizički napali predstavnike nevladinih organizacija. Šešeljeva knjiga predstavljena je i u četvrtak (20.2) u opštini Novi Beograd, iako je grupa nevladinih organizacija od policije tražila zabranu skupa.