Prisluškivanje i pendreci: Bugarska pod lupom EU?

„Efikasan i pravedan krivični progon ostaje jedan od najžešćih problema u Bugarskoj. Procesuiranje korupcije na visokom nivou i dalje je problematično. Istovremeno je delegacija zabrinuta zbog slučajeva policijskog nasilja na leto 2020, koji još uvek nisu predmet temeljne istrage.“

Ovom izjavom je prošlog petka nakon posete Sofiji uzbunu oglasila Sofi in t Feld, predsednica Odbora za građanska prava, pravosuđe i unutrašnja pitanja Evropskog parlamenta.

U taj politički signal spada i neobično oštra kritika na račun bugarskog državnog tužioca Ivana Geševa. Holandska političarka Feld je na konferenciji za štampu u Sofiji posebno istakla „neobična ovlašćenja“ kojima raspolaže bugarski državni tužilac i njegovo odbijanje da odgovori na pitanja evropske delegacije na temu borbe protiv korupcije i istraživanja slučajeva prisluškivanja i policijskog nasilja toko protesta prošle godine.

Feld je od Evropske komisije zatražila da razvoj događaja u Bugarskoj podvrgne „strogom monitoringu“.

Prisluškivanje aktivista

Oštra kritika dolazi u trenutku kada pripadnici prelazne bugarske vlade gotovo svakodnevno ističu optužbe povezane s događajima tokom leta prošle godine. Prema jednom policijskom protokolu koji je procurio u javnost sredinom septembra, tokom protesta protiv vlade Bojka Borisova je bilo prisluškivano preko hiljadu osoba, među njima i tridesetak pripadnika protestnog pokreta. oko 30 pripadnika protesnog pokreta, bilo prisluškivano.

Slične optužbe na račun bivših vlasti još od aprila izriče i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Bojko Raškov. Optužbama se, u razgovoru za DW, pridružio i ministar kulture Velislav Minekov. On tvrdi da vlasti nisu prisluškivale samo njega nego i sve njegove sagovornike među kojima je nekoliko nemačkih novinara.

Ta prisluškivanja su pravno opravdana članom 95 bugarskog krivičnog zakonika koji definiše krivično delo prevrata, nasilnog preuzimanja vlasti i oružanog ustanka. Na osnovu tog zakona, kako je potvrdio ministar Raškov, državno tužilaštvo na leto 2020. isposlovalo je dozvole za prisluškivanje učesnika protesta.

No otkuda uopšte optužba za prevrat i oružani ustanak? U julu prošle godine je državni tužilac Gešev optužio milijardera Vasilija Boškova, koji se obogatio igrama na sreću i pobegao u Dubai, da stoji iza protesta koji su se proširili Bugarskom. Boškov koji je pobegao zbog poreskog duga, kako tvrdi tužilaštvo, finansira izgrednike koji na marginama protesta izazivaju nasilje.

To je bilo opravdanje za prvu primenu člana 95 u novijoj bugarskoj istoriji. „Ja sam tužilaštvu zvanično postavio upit jesu li me prisluškivali“, priča nam današnji prelazni ministar kulture Minekov. „Na to su mi odgovorili da me nisu ilegalno prisluškivali iz čega na kraju zaključujem da sam, kako smatra tužilaštvo, bio legalno prisluškivan i tokom razgovora s nemačkim novinarima i nemačkim ambasadorom.“

Građanski protesti ili pokušaj prevrata?

Pri tom Minekov, koji je bio među organizatorima protesta, tvrdi da se radilo o legalnim, nenasilnim demonstracijama pripadnika civilnog društva pri kojima prevrat ili oružana pobuna uopšte nisu bili mogući. Njegove tvrdnje da su prisluškivani i razgovori sa novinarima teško je proveriti, ali to ne bi bilo prvi put da vlasti u Sofiji prisluškuju novinare.

U junu je istraživačka platforma bird.bg objavila policijske dokumente prema kojima je nekoliko novinara, među kojima i šefica dopisništva agencije AFP u Sofiji, bilo prisluškivano tokom razgovora sa učesnicima protesta.

Rasvetljavanje slučajeva prisluškivanja usporavaju i političke borbe. Predsednik parlamentarnog istražnog povereništva Nikolaj Hadžigenov govori o najvećoj akciji prisluškivanja u mlađoj bugarskoj istoriji. No do sada ovo povereništvo nije pronašlo način da prekine ćutnju policije i državnog tužilaštva.

Razmere akcije prisluškivanja, imena pogođenih kao i protokoli prisluškivanja i dalje se drže daleko od očiju javnosti. No curenje škakljivih dokumenata u javnost budi sumnju da se radi o ciljanom političkom motivu.

U to spada i jedan snimak koji svedoči o brutalnosti policije. Snimak koji je dospeo u javnost sredinom avgusta pokazuje kako šestorica policajaca punih osamnaest minuta tuku jednu osobu koja se nalazi na tlu.

No u međuvremenu su policajci sa snimka udaljeni iz policije zbog „prekomerne upotrebe sile“ u jednom drugom slučaju. I tadašnji ministar unutarnjih poslova Mladen Marinov smenjen je pet dana nakon slučaja premlaćivanja.

Njegov naslednik je pred istražnim povereništvo uveravao da je u vezi s ovim slučajem pokušavao da pokrene istragu. Svi slučajevi su do sada ostali bez pravnih ili političkih posledica.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu