Prisluškivanje novinara u Nemačkoj

Ovaj slučaj je sada uposlio specijalno parlamentarno telo koje nadzire rad kako obaveštajne službe BND, tako i Službe za zaštitu ustavnog poretka te vojnme tajne službe MAD.

Pitanje informisanosti

Članovi parlamentarnog tela za kontrolu već više puta su se ljutili, zato što nisu bili informisani. Ovoga puta je njihova frustracija bila toliko velika da su zasedali dva puta, kao i obično iza zatvorenih i dobro izolovanih vrata u podzemnim prostorijama donjeg doma nemačkog parlamenta. Šef savezne obaveštajne službe Ernst Urlau morao je da odgovori na brojna pitanja. Po svemu sudeći odgovori nisu bili zadovoljavajući kada je reč o korespondentkinji nedeljnika Špigel, Suzane Kelbl. Tajna služba je povredila osnovna prava ove nemačke novinarke, navodi parlamentarno telo za kontrolu u svom saopštenju, iako ova novinarka nije bila ni razlog ali ni cilj mera za razjašnjenje savezne obaveštajne službe. Zapravo je reč bila o mejlovima avganistanskog ministra za industriju, Amina Farhanga, na čijem hard disku je tajna služba instalirala program za špijuniranje.

BND nije obavestio vladu

Međutim tajna služba o tome nije obavestila ni saveznu vladu ali ni parlamentarno telo za kontrolu. Maks Štandler, član parlamentarnog tela za kontrolu kaže: „Rukovodstvo je zbog toga tu kako bi brinulo o tome da se tajna služba u svojim akcijama pridržava osnovnih prava. Ukoliko predsednik nije upućen u te akcije onda je to veliki razlog za brigu“

Predsednik savezne obaveštajne službe, Ernst Urlau, će, međutim, i pored nastale situacije ostati na dosadašnjem položaju. Volfgang Nešković iz partije levice vidi ovaj problem ne kao lični već kao strukturalni. „Ovde nije reč o gospodinu Urlau, već o sposobnosti da se tajna služba kontroliše. Njegovo povlačenje ne bi izmenilo stvari. Mi smatramo, da bi tajna služba trebalo da bude bolje kontrolisana.“