Prisluškivanje kancelarke? Business as usual

Malo prisluškujemo, pa šta sad! Tako bi ukratko mogle da se sažmu reakcije u Sjedinjenim Državama nakon što je obznanjeno da je služba NSA verovatno prisluškivala i mobilni telefon Angele Merkel. Slučaj je dospeo na naslovne strane tek nekih američkih novina, Si-En-En je preneo izjavu kancelarke da se „prijatelji ne prisluškuju“ i to je to. Pet Heokstra, koji je do 2007. vodio Odbor za tajne službe američkog Kongresa, takođe misli da se u Evropi mnogo prašine diglo bez potrebe. „Mislim da se u svetu tajnih službi podrazumeva da smo dobri prijatelji – Francuzi, Nemci, Izraelci, Amerikanci… Ali dođu vremena kada se međusobno špijuniramo i to svako može da razume“, kaže Hoekstra za DW.

Hoekstra otkriva da i evropski saveznici špijuniraju u SAD. „Nemačka vlada bi trebalo da zna da je špijuniraju i prijatelji, ali da to funkcioniše i obratno. To su nepisana pravila. Tako funkcionišu stvari.“ Bivši republikanski kongresmen je siguran da nemačke tajne službe i političari ne dele uzbuđenje javnosti jer znaju kako stvari funkcionišu. „Oni su možda jedino iznenađeni što nemačke tajne službe nisu preduzele kontra-mere kako bi onemogućile prisluškivanje“, navodi Hoekstra. Dodaje da je predsednik Barak Obama sigurno bio upućen jer tajne službe ne smeju da izlaze iz okvira koje im zacrta predsednik SAD.

Za sada sumnje Berlina nisu potvrđene, ali u špijunažu kao da niko ne sumnja. Recimo stručnjak za tajne službe Rejmond Tanter koji je u administraciji Ronalda Regana radio pri Nacionalnom savetu za bezbednost: „Ubeđen sam da je bilo prisluškivanja jer je NSA u stanju za tako nešto“, kaže Tanter za DW. On poredi tajne službe sa usisivačem – usisaće sve što mogu, a podatke do kojih dođu upotrebiće tek ako im budu potrebni kao deo šireg mozaika. „Mislim takođe da je predsednik Obama znao da se to dešavalo, ali sumnjam da je ovakvog prisluškivanja bilo pod aktuelnom administracijom.“ Tanter je siguran da je nemački BND (služba namenjena inostranstvu) znala još i više o prisluškivanju od američkih ili nemačkih političara.

Ne treba pretiti trgovinom

Šta god da se ispostavi, nema razloga za zahlađenje odnosa Vašingtona i Berlina, smatra Majk Halcel, zadužen za transatlantske odnose na univerzitetu „Džon Hopkins“ u Vašingtonu. Ovaj stručnjak kao grubu grešku vidi inicijativu predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca – inače nemačkog socijaldemokrate – da Evropa prekine razgovore o liberalizaciji trgovine sa SAD. „Ideja je licemerna i ne samo to: ovakva pretnja delom je mazohistička jer bi naštetila Nemačkoj i EU još i više nego SAD. To nema nikakvog smisla“, kaže Halcel.

Brojke mu daju za pravo – sporazum o slobodnoj trgovini povećao bi BDP Evropske unije za 0,5 odsto, dok bi taj rast u SAD bio manji – 0,4 odsto. „To je gomila novca i od toga zavise mnoga radna mesta sa obe strane Atlantika“, navodi ovaj stručnjak i dodaje da, ako se prisluškivanje potvrdi, Bela kuća duguje objašnjenje i uverenje da se tako nešto neće ponoviti.

Autori: Antje Pasenhajm, Vašington / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon