Prinudni brakovi
11. septembar 2007.
U studiji „ Prinudni brakovi u Nemačkoj“ citirana je jedna žrtva ove tradicije: Sa 12 godina roditelji su me obećali mom veoma bogatom rodjaku. Ja ga nisam htela. Plakala sam i vrištala. Svake godine sam govorila da neću, ali su me roditelji prisiljavali ispirajuću mi mozak sve dok sa 16 godina nisam pristala, ili bolje reći morala da pristanem.
Procenjuje se da u Nemačkoj svake godine preko 1000 devojaka bude prinudjeno na brak. Nije reč samo o Turskim porodicama koje svoje ćerke prisiljavaju na brak. To je tradicija i u mnogim Aziskim i Afričkim migrantskim porodicama. U mnogim patrijarhalnim porodicama je reći «ne» uistinu nemoguće. To bi značilo istupiti protiv oca i porodice.Pri tom Islam ne igra veliku ulogu, kaže Hajner Bilefeldt , direktor Nemačkog instituta za ljudska prava:
« Grubo rečeno, nisu religiozne porodice te u kojima dominiraju brutalne forme prinudnih brakova. Mnogo pre su to razorene porodice u kojima vlada alkoholizam, zavisnost od droga. Ovde moramo da vodimo računa da ne bi stvorili nove klišeje. Medjutim poistovetiti prinudne brakove sa islamom je analitički pogrešno i politički problemstičan i katastrofalan signal.»
Bilefeldova (sastavljena zbrika) studija ima za cilj da činjenično stanje suprostavi kontraverznim i emocionalnim diskusijama. Rezultati treba istovremno da pomognu pri nalaženju rešenja za migrantkinje.
«Kod žrtava najčešće ne postoji svest o tome da se radi o nepravdi. To su delom veoma mladi ljudu, najčešće devojčice ponekad i dečaci, sedamnaestogodišnjaci ili mladji. Ukoliko se suprostave roditeljskim očekivanjima oni narušavaju porodičnu harmoniju i mir. Ističem, ovde se radi o pravu čoveka, te pogodjeni imaju pravo da se brane.»
Opunomoćenica za integracije pri saveznoj vladi, Maria Bemer je obećala da će preduzeti niz mera, kako bi razjasnila stanje. Tako će već sledećih meseci biti uvedeno savetovanje putem interneta, usavršavanje nastavnika kao i medijska kampanja koja treba da skrene pažnju na ovaj problem.
« Mora nam biti jasno da i Imam i lekar, trgovac i poslodavac na svoj način mogu da razjasne da je prinudni brak povreda ljudskog prava. Reč je o razvoju svesti da svaki čovek ima pravo na slobodan izbor partnera i to se mora poštovati, ističe Maria Bemer.