Primirje koje se ne poštuje | Politika | DW | 16.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Primirje koje se ne poštuje

Pregovori o rešavanju krize u Ukrajini uz posredovanje EU, do sada nisu doneli napredak: borbe na istoku Ukrajine i dalje traju. Verovatnoća da sporazum postignut u Minsku neće uspeti, sve je veća.

Peti berlinski sastanak ministara spoljnih poslova Njemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije nije dao konkretne rezultate u rešavanju ukrajinske krize. Jedini rezultat bio je zajednički poziv da se borbe okončaju i da se iz Donbasa povuče teško oružje. To je još polovinom februara dogovoreno u sporazumu postignutom u Minsku. Ali njega još ni jedna strana nije u potpunosti sprovela u delo. Oružani sukobi, koji ni tokom Uskrsa nisu prestajali u Donjecku i Širokinu, sabotaže i teroristički napadi na ukrajinsku miliciju, pokazuju koliko je sporazum upitan.

Strah od izbijanja pravog rata

Da li se „Minsk 2“ još uvek može smatrati relevantnim? Džudi Dempsi, iz berlinskog predstavništva evropskog Karnegijevog centra, podseća da je suština sporazuma u tome da se ne ubijaju civili. „Ljudi se u takvim konfliktima često zaboravljaju. Njihove kuće su srušene i oni ne znaju šta da rade. Neki beže u Rusiju, a neki u Kijev ili u zapadnu Ukrajinu. Ne smemo da zaboravimo na ljudske aspekte tog užasnog rata“, kaže Dempsi.

Judy Dempsey Carnegie Foundation Europe

Dempsi: Ne smemo da zaboravimo na ljudske aspekte rata

Žan-Silvester Mongrenije sa instituta „Tomas More“ iz Pariza je skeptičniji. On smatra da je za Rusiju sve što ima veze s sporazumom iz Minska, samo taktička pauza. „Za to vreme Putin pokušava da podeli Evropsku uniju i NATO. To je u stvari dugotrajan geopolitički konflikt u kojem se radi o evropskom i međunarodnom pravnom poretku. Revizionizam Kremlja predstavlja pretnju po čitavu Evropu“, smatra Mongrenije. On upozorava da politika smirivanja može dovesti do povratka „političkog darvinizma“ i dodaje da propast krhkog sporazuma može dovesti do pravog rata između Rusije i Ukrajine.

Sankcije ili oružje?

Trenutno stanje u Donbasu ne može se označiti kao primirje. Prema navodima misije OEBS-a samo prošle sedmice je u blizini Donjecka zabeleženo 1.200 eksplozija. Artiljerijska vatra otvarana je i u ponedeljak uveče (13.4), u trenutku kada su u Berlinu razgovarali ministri spoljnih poslova. Vojnici ginu skoro svakodnevno.

Borbe su vođene i u blizini Marijupolja. Posmatrači u Kijevu, ali i na zapadu, smatraju da bi grad mogao da bude naredni cilj separatista. Mongrenije smatra da tom strateški važnom lučkom gradu preti neposredna opasnost i dodaje da će Zapad u svakom slučaju reagovati ukoliko dođe do najgoreg scenarija. „Sankcije su jedina karta koju Zapad ima. Nemačka neće dati svoj glas za isporuku vatrenog oružja, ali to neće odvratiti druge države da Ukrajini daju oružje. Evropska unija u tom slučaju ne može da diktira šta da se radi“, kaže Dempsi i dodaje: „Većina članica EU je protiv naoružavanja Ukrajine, ali neke zemlje smatraju da je to dobra ideja“.

Jean-Sylvestre Mongrenier - Thomas More Institute NEU EINSCHRÄNKUNG

Mongrenije: Poraz ukrajinske armije mora biti sprečen

„Sprečiti poraz ukrajinske armije

Mongrenije je siguran da Zapad, u slučaju da Marijupolj bude napadnut, neće biti protiv isporuke oružja Kijevu. „Poraz ukrajinske armije mora biti sprečen. Ukrajina je suverena država, priznata od međunarodne zajednice, članica Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, i kao takva ima pravo da se brani“, navodi Mongrenije.

Stručnjak iz Pariza smatra da bi nova runda konfrontacija u Donbasu naterala Nemačku i Francusku kao garante sporazuma iz Minska, da prevaziđu razlike u mišljenju. „Ako Putin želi da zauzme nove delove ukrajinske teritorije, Pariz i Berlin moraju da reaguju i veoma tesno da sarađuju. Razlike u načinu pristupa problemu se ne smeju se preceniti“, smatra francuski politikolog.