Primer globalizacije - zvanična lopta SP 2006

Istorijat lopte ovogodišnjeg svetkog prvenstva u fudbalu počinje u gradiću sa jedva 20 000 stanovnika- Hercogenurah je mesto uzanih uličica,gotskih kula i jednim barkonim zamkom.

Centrala Adidasa je impozantna moderna gradjevina od stakla.svuda na ogromnom fabičkom prostoru se gradi – firma raste.sasvim pozadi nalazi se provizorijum od kontejenera ukojima su kancelarije – ovde je smešten tim zainovacije čiji je zadatak da uvek kreira nove proizvode – naravno da bi se povećala zarada preduzeća.«Od marketinga recimo dobijemo zadatak koji glasi – hoćemo loptu koja će biti šarenija od svih do sada-ili to može biti zadatak koji je rezultat anketa potrošača ,dakle fudbalera, koji kažu – ova vaša lopta nije nešto – leti nekako ukrivo – ili hoćemo loptu koja ne leti visoko, koja više ostaje na zemlji – sve to može da igra ulogu u kreiranju nove lopte.»

Hans Peter Nirnberg je šef tima za kreiranje lopte sa ovo svetsko prvenstvo u fudbalu-senior development Engeneer – kako se to kaže u adidasu.u vreme kada je has peter Ninberg počeo da se bavi loptom za mundijal 2006 fudbalski svet je još uvek pred očima imao Oto rehagela i njegov pobednički tim i z Grčke. Bilo je to u vreme evropskog prvenstva u Portugaliji.

Od rzaličitih ideja i matrijala inženjeri prvo prave prototip.samo nekih četrdesetak kilometara udaljen od Hercogenauraha naalzi se Šinenfeld – laboratorija Adidasa u kojoj se vrše testovi.To je neka vrsta fiskulturne sale sa veštačkom travom. Ovde se isprobavaju različiti modeli lopti«Ovo je dakle naša mašina koja ispucava lopte... brzinom od 50 km na sat ona leti u pravcu čeličnog zida.Test traje oko 4 sata, to je tačno 3500 udaraca.»

Dva modela dnevno se testiraju u fazi razvoja nove lopte – kaže tehničar u laboratoriji Andre Tojbel.Sa svakom novom loptom razvijaju se i novi detalji.kada se inženjenri odluče za jedan model, Mihale Hug je taj koji od prottipa organizuje konačan proizvod – on nabavlja materijal za loptu po celom svetu.

Takozvani sourcing headquarter adidasa dakle glavni štab za nabavku sirovina – koji se nalazi u Hongkongu nabavlja mu sve informacije o potencijalnim isporučiocima – na primer i o otme kakva je finansijka situaciaj datog preduzeća.«Počnimo iznutra – tu je prvo balon od gume – on se pravi u Indiji.Tu su oni vodeći u svetu.»

Skoro svi delovi nove lopte potiču iz azije – jer tamo se uzgajaju sirovine kao što je recimo kaučuk. Medjutim još važnije od toga je jeftian radna snaga u Indiji ili Kini.To pojftinjuje i krajnji proizvod.

Iz severnog vijtnama potiče materijal kojim se oblaže balon od lateksa, prirodne gume, takozvana karkasa – to je mešavina poliestera i pamuka koja se mašinski šije.Spoljni sloj od sundjera, Mihal Hug kupuje u Koreji ,100 kilometara južno od seula.»To se sastoji od 3 osnovne komponente ,količine moraju biti 100 odsto uskladjene, i trajanje pojednačnih faza proizvodnje –zatim ima tu još mnogo faktora koji igraju važnu ulogu, kao što su vlažnost vazduha ,temepratura – to dakle ne može svako da obezbedi.»

Konkurenciaj je velika u indsutriji sportske opreme. I s obzirom da tržište funkcioniše širom sveta, svako preduzeće može i svaka zemlja može da izgubi u trci za biznis – uvek može da se ndjo ko nudi bolje uslove.

Većina proizvodjača, kao i adadias većinu svojih lopti šalje na šivenje u pakistan u region Sialkot.

1996 u vreme evropskog prvesntva u fudbalu u Velikoj Britaniji došlo je do talasa protesta.Saznalo se naime da su četvrtina zaposlenih u paksitanu bila deca.Veliki koncerni koji su sradjavila sa sialktom našli su se pod pritiskom.

Iz svega toga je nasto ugovor koji firme širom sveta obavzuje na poštovanje odrdjenih uslova rada – reč je takozvanom atlanta ugovoru.

I adidias je iz svega izvukao pouku i stvrio sopstveni kodekas ponašnja.

Medjutim nevladine organizacije smatraju da problem time niej rešen.Majk flaum angažovan je u kampanji Clean Clothes – čije je cilj stvaranje fer uslova rada za firme koje isporučuju za Adiiadas, Njki i ostale prozvodjače sportske opreme.»Imamo situacije da se preduzeća precene kada su u pitanju investicije ili pak prilkom ugovaranja poslova. Šta se onda dešava – upošljava se neko drugo preduzeće kako bi se ispunile preuzete obaveze .Tu imamo veliki problem sa kontrolama – tu je nemoguće kontrlositati uslove rada i velika je verovatnoća da se tamo krše zakoni, pogotovu što je prtisak veliki da se obaveze izvrše na vreme ,i jer mora da se proizvodi jeftinije da bi se opstalo na tržištu.»

Širom sveta za Adidas radi više od 460 000 ljudi. U centrali u nemačkoj ih ima samo 2000.

Poslednju loptu za svestko prvenstvo 2002 adidas makar delimično proizveo u Nemačkoj. Medjutim ova nova lopta se ne proizvodi u Tajlandu samo zbog toga što je tamo to jeftinije.Rad isei o tehnologiji koji je poslovni partnr razvio zajedno sa Adidasom.Naime lopta za svetsko prvenstvo 2006 nije šivena nego lepljena.

Tajland, Jugoistočna Azija. Industrijski park sat ipo vožnje atuom jugoistočno od glavnog grada Bankoka. Ovde se lopta montira, u fabričkim halama japanskog proizvodjača lopti Molten.

U fabici koja takodje proizvodi i lopte za rukomet, odbojku i košrakru je zapsoleno 1000 ljudi. 130 njih radi isključivo naproizvodnji lopte za ovogodišnje svetsko prvesntvo – većian njih su žene.Proizvodne hale su visoke i svetle – sva j blistavo čisto.

Bele mašine su moderne ipak veoma je bučno.Oseća jak miris lepka. Unutra je još toplije nego napolju – uprkos ventilatorima oko 40 stepeni.

Na jdnoj mašini štancuju se delovi spoljnog omotače lopte – jedna radnica uspe da istštancuje delove za 1000 lopti tokom jdnog radnog dana od 10 sati.Pod toplotnom presom ti delovi se posle oblikuju i krive.

21 godišnjaJupa sortira isštancoavne delove u pojedinačne kutije pre nego što se premaži lepkom. Radi prosečno osam sati dnevno,ali često i 10.Jupa je srćna što je ovde našal posao:»Ja sam ponosna zatošto se ova lopta prizvodi samo u mojoj fabrici i nigde više na svetu. Ako budem mogla, rado bih pogledala par utakmica.Ali ako to bude kasno noću, onda ništa od toga.Noću moram da se odmaram.»

Kod Moltena čak iradnici koji nemaju stalni posao dobijau nadprosečne nadnice – negde oko 5, evra i 70 centi dnevno. Nije dozovlejno da se radi više od 60 sati nedeljno.

Firme koje saradjuju sa koncernima kao što je Adidas prinudjene su da se drže zacrtnaih uslova.

Medjutim to nije uvek slučaj, kaže majk Falum iz kampanje Clean Clothes. Jer njegova organizacija i njoj slične uvek iznova konstatuju kršenja prava rada u industriji sportske opreme:»Mi znamo da je u svim tim regionima ogroman problem sa organizovanjem sindikata. Često se dobija otkaz ,samo ako se pokuša organizovanje sindikata.Imamo problem sa minimalnim nadnicama, problem sa ekstremnim pritiskom kojem su radnici tamo izloženi u svakom smislu.Oni su sa 30, 35 godina već toliko potrošeni radom da jedva izdržavaju.»

Ni kod Moltena ne postoji sindikat.Umsto njega tu je komitet koji su izbarli fabrički radnici.

Tajlanskim zakonima je propisano da japanski menadžeri moraju da se sastanu sa komitetom najmanje 4 puta godišnje.

I kako to često biva oni koji rade na izrdi porizvode ne mogu da kupe – jer nova lopta košt 110 evra a mnogima koji rade u fabrici u tajlnadu skoro toliko iznosi mesečna plata. A plata ne mora da pokriva trškove uže porodice, često se novac šalje i u sela široj familiji.U Tajlnadu nema socijalne pomoći.

Na kraju proizvodnog proseca lopta se kontroliše. Jedna radica pažljivo rukom opipava spoljni zid.Na kraju gotovoa lopta još jednom ide u mašinu za ispucavanje.

Ako je posle 24 sta još uvek bez graške – timski duh ide usvet.

A u Adidasovoj labortaroiji za testove u Šajnfeldu, sada kada ke produkcija okončana – više nema mnogo posla.Samo jedan mali deo je bio vraćen u Nemačku gde su lopte koje se sada kotrljaju po stadionima u Minhenu ,Gelzenkirhenu , Berlinu i drugim gradovima u kojim se utakmice ovogdišnjeg svetkog prvestva održavaju posebno kontrloši . Na njima se utiskuju datum utakmice, timovi koji igraju i grad u kojem se utakmica igra.

I sada kada je mundijal počeo – u adidasu ne miruju inženjeri zaduženi za kreiranje nove lopte.Klaus Rolshoven kaže:

«Za nas, u timu za inovacije ,svetsko prvenstvo je prošlost već godinu ipo dana – pa zato što mi već odavno radimo na stvaranju novih lopti za druge velike dogadjaje...»