Priština iznervirala Berlin

Praćenje situacije na Balkanu jedan je od centralnih zadatak BND-a, piše Zidojče cajtung. Nemačka je posle SAD, drugi najveći donator Kosova na svetu. Pomoć Nemačke pri izgradnji državnih struktura bivše srpske pokrajine, nije dovoljno ispoštovana, navodi se u krugovima vlade u Berlinu. Nemačka opozicija traži hitno razjašnjenje slučaja.

Nedeljnik Špigel u današnjem izdanju piše o „vrućim pregovorima“ posle hapšenja. Kosovski istražni organi sumnjiče nemačke agente za učešće u napadu izvršenom eksplozivnom napravom na misiju EU u Prištini. Agenti naravno sve poriču, tvrdeći da su na mestu napada vršili istragu.

Hapšenje je dovelo do diplomatskih problema na liniji Berlin-Priština. Razlog su očigledno aktivnosti tajnih službi koje nisu bile zvanično prijavljene. Na jednoj od konferencija za novinare u Prištini, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači osudili su napad kao „delo neprijatelja Kosova“.

Frankfurter algemajne cajtung navodi da je BND znatno pojačao svoje aktivnosti na Kosovu, pošto je međunarodna zajednica bila zatečena zbog pogroma koji su Albanci 2003. izvršili nad srpskom manjinom. Tada je, pored drugih slabosti nemačkog kontingenta u Prizrenu, uočena i nedovoljna obaveštenost o tome šta se zaista zbiva na terenu. Već neko vreme BND je nadležan za civilno-vojne obaveštajne poslove u okviru akcija Bundesvera u inostranstvu.

Auto-industrija u krivini

Da li će svetska auto-industrija „izleteti iz krivine“, pita se Frankfurter algemajne cajtung. Razlika ove u odnosu na prethodne krize nije u tome što određene marke ili modeli „ne idu dobro“. Proizvodne trake su usporile i to od Detroita preko Zindenfigena i Minhena pa sve do Tokija. Nemački proizvođači najavljuju „skraćeni rad“, pozajmljene radnike šalju kući, otkazi su na pragu.

Političari pokušavaju da pomognu finansijskim paketima i daju poreske olakšice pri kupovini vozila. To neće mnogo pomoći. Kriza auto industrije ima više uzroka. Akutne teškoće finansijskog sistema blokiraju želju za bilo kakvim kreditnim zaduženjima. Kriza industrije pre svega je kriza klijenata. Cena automobila i troškovi benzina i dizela, struje i gasa… Mnogo faktora u svakodnevnom životu odlučuje kada se običan čovek odluči da ne kupi novi „četvorotočkaš“.