Priča o vizama prevaziđena

Dušan Reljić, naučni istraživač instituta za međunarodne odnose i bezbednost iz Berlina u intervjuu koji je dao za emisiju „Svet u pet“, a koju zajednički pripremaju redakcije DW i B92, govori o opasnosti od ponovnog uvođenja viza zbog velikog priliva azilanata, o tome kako Berlin i EU gledaju na pregovore Beograda i Prištine i o tome gde treba tražiti „jaz“ koji deli zapadnu od jugoistočne Evrope…

DW: Prethodnih meseci bili smo svedoci tvrdog stava Nemačke, a kako se može čuti iz Brisela, u EU se uvodi oštrija regulativa koja će od sledeće godine omogućiti vraćanje viznog režima. Kako Vi tumačite tako tvrdu politiku Berlina?

Dušan Reljić: „Nemam utisak da postoji jedinstven pristup kada razgovaram sa ljudima iz Ministarstva spoljnih poslova. Oni ukazuju na to da je izuzetno teško da se opovrgne odluka o ukidanju viza i naglašavaju da bi to posebno sa aspekta politike širenja Evropske unije i nastojanja vodećih zemalja EU da doprinesu stabilizaciji na prostoru bivše Jugoslavije, štetilo takvom nastojanju. Dakle, ne postoji politička podrška, barem na nivoima ministarstava spoljnih poslova. Druga priča su naravno Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pojedine komune koje moraju da se brinu o dotoku azilanata. One naravno imaju drugačije stavove.“

Bezvizni režim za Srbiju uveden pre tri godine bio je praktično poslednji konkretni korak Srbije na evropskom putu. Srbija još nema datum za početak pregovora a, kako vidimo, sad i taj bezvizni režim neki dovode u pitanje. Šta bi za Srbiju to značilo na evropskom putu, ako bi otišla korak nazad, odnosno ako bi joj bio suspendovan bezvizni režim?

„Ove godine u martu Srbija je postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Samim tim učinjen je takođe jedan napredak, jedan konkretan korak napred. Mislim da nema potrebe da se nagađa o tome šta bi bilo kad bi bilo. Važnije od toga je šta se trenutno događa, a u ovom trenutku, što se tiče pristupanja Srbije Evropskoj uniji, sve stvari su usredsređene na pitanje Kosova i rešavanje međusobnih odnosa Beograda i Prištine kao preduslova da bi Beograd dobio početak pregovora, a da bi Priština mogla da pristupi sporazumu o pridruživanju. Mislim da je priča sa vizama zapravo u ovom trenutku prevaziđena i da je odnos Evropske unije, vodećih zemalja EU i zemalja bivše Jugoslavije sada napredovao dalje.“

Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, izjavila je da bi najverovatnije neke zemlje, a tu misli i na Nemačku, verovatno, da mogu, danas ponovo uvele vizni režim za Srbiju i Makedoniju…

„Ja takav utisak u Berlinu ne stičem. Možda gospođa Fajon u Evropskom parlamentu ima drugačije razgovore, ali već nekoliko nedelja to nije tema koja je na bilo koji način u prvom planu odnosa između Berlina i Beograda.“

Dakle, Kosovo je sada u prvom planu. Možda bi nam čak zbog raspoloženja Srbije za razgovore sa Prištinom i progledali kroz prste kada je u pitanju problem lažnih azilanata?

„Pa ja ne vidim taj pristup da neko nekome treba da pogleda kroz prste, i to mi se ne dopada. Između Evropske unije i zemalja kandidata postoje ugovorni odnosi koji su prilično jasno definisani. Ako bi se sve svelo na to da li neko ima dobre namere ili je dobronameran prema jednoj zemlji ili grupi zemalja onda bi ta cela politika koja nastoji da bude predvidljiva, koja nastoji da bude čvrsta, onda pala u vodu. I zato mislim da je potreban jedan odmereniji i hladnokrvniji pristup celini odnosa između Evropske unije i zemalja kandidata, pa i Srbije. A ovih dana imam utisak da se čine koraci napred i da je možda i zamislivo da bi ove godine, kao što je Crna Gora sada zatvorila prvo poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija mogla da otvori svoje 'poglavlje'.“

Tokom septembra i oktobra, kada je bila navala azilanata, prirodno je bilo više reči o eventualnom ponovnom uvođenju viznog režima. Neki su to tumačili kao pokazatelj onog famoznog zamora od proširenja koji navodno muči Evropsku uniju od početka krize. Vidite li vi taj zamor?

„Svakako da postoji jedno preispitivanje u Evropskoj uniji koji koraci u oblasti politike i proširenja mogu da budu najdelotvorniji. Ranije, kada su primane zemlje srednje Evrope kao što su Češka, Poljska, Mađarska, postojao je entuzijazam i postojala je procena da je to dobit za Evropsku uniju, da ne postoje rizici i da bi bio rizik ukoliko bi te zemlje ostale van Evropske unije jer bi samim tim bile podložne drugim uticajima i pritiscima, recimo od Rusije. Sada, međutim, procene vodećih zemalja Evropske unije su takve da se u zemljama koje bi htele da pristupe Evropskoj uniji vide rizici. Ti rizici nisu zbog toga što neki broj ljudi dolazi da traži azil. Ti rizici su pre svega bezbednosne prirode- konkretno pitanje Kosova, pitanje unutrašnjih odnosa u Makedoniji, pitanje budućnosti BiH, ali sve više i ekonomske zbog toga što je ekonomska situacija na jugoistoku Evrope komplikovana i loša. Još od 2009. godine nema napretka, nema privrednog rasta.“

Da li je to razlog što mnogi beže u Nemačku

„Ne, to bi trebalo raslojiti. Ne beži industrijsko stanovništvo Srbije, ne beže intelektualci. Odlaze oni koji su van domašaja socijalnog sistema, koji su na periferiji socijalne države i kojima država pruža vrlo malo mogućnosti da kroz socijalnu brigu dođu do jednog egzistencijalnog životnog standarda. Tu se vidi strukturna slabost država kao što su Srbija, Bosna, Makedonija koje ne uspevaju jednom delu svog stanovništva da pruže osnovna socijalna prava koja svako drugi ima. Drugi problem je u sve većoj zaduženosti zemalja i u sve većim finansijskim obavezama prema inostranstvu i sve manjim prihodima zemalja. Zbog toga mnoge zemlje Evropske unije, poučene iskustvom Grčke, Portugalije, Španije, predviđaju da ukoliko bi u nekom kratkom roku zemlje sa prostora bivše Jugoslavije ušle u Evropsku uniju da bi se onda finansijske obaveze Evropske unije mogle povećati. Mislim da u toj oblasti ekonomije i finansija treba najviše tražiti razloge zašto u ovom trenutku između Brisela, Berlina s jedne strane i Skoplja, Beograda, Sarajeva sa druge strane je sve veći jaz.“

Autori: Ana Kaplij, B92 / Nemanja Rujević, DW
Odgovorni urednik: Ivan Đerković