Priča o dve generacije stare Jugoslavije

DW: Ipsos Strategic Marketing u Beogradu i European Fund for the Balkans objavili su rezultate istraživanja o razumevanju građana država zapadnog Balkana. Šta je bio cilj tog istraživanja?

Hedvig Morvaj-Horvat: „2011. godina označila je 20. godišnjicu raspada jugoslovenske federacije. Te dve decenije ostavile su dubok ožiljak na Balkanu. Zbog nedavne i neslavne prošlosti, region je u više navrata bio predmet raznih analiza, uključujući analizu događaja, okolnosti, funkcionisanja sistema, ali većina tih analiza previđala je ljudsku dimenziju procesa dezintegracije i tranzicije. Evropski fond za Balkan je od agencije Ipsos Strategic Marketing naručio istraživanje sa ciljem da se prikaže drugačiji pogled na raspad Jugoslavije u trenutku kada se proces integracije država Balkana u EU odvija u uslovima novih izazova. Realnost finansijske i političke krize unutar Evropske unije uveliko formira proces daljeg proširenja. Čak se može reći da su ideje o dezintegraciji EU danas prevazišle ranije uske krugove i prisutne su u mnogim diskusijama. Stanje u regionu takođe upućuje na to da je percepcija potencijalnog članstva sve kompleksnija, a da podrška procesa slabi. Ljudi na Balkanu su razočarani kada su u pitanju EU, njihova sopstvena društva i dve decenije duga tranzicija.“

Za sprovođenje ankete izabrane su poslednja generacija Jugoslavije rođena 1971, kao i generacija rođena 1991, kada je počeo raspad Jugoslavije. Zašto ste se fokusirali na te generacije?

„Tokom 20 godina teške istorije na ovim područjima rođena je i odrasla je jedna nova generacija. Smatra se da ti ljudi, rođeni 1991. godine čine generaciju budućnosti, pošto su suviše mladi da bi se sećali ratova, sukoba i rušenja starog sistema. Nasuprot tome, oni rođeni 1971. predstavljaju jednu od poslednjih jugoslovenskih generacija koje su odrasle u bivšem sistemu i videle njegov kraj. Ti ljudi su stupali u zrelost u vreme kada se rušio stari sistem i trebalo je da podnesu težak teret tranzicije. Dalo bi se očekivati, a radi konsolidacije demokratije u tim društvima, da ta mlada generacija poseduje pozitivnije viđenje sadašnjih sistema i da se oseća kao ’dobitnik u procesima transformacije’, u poređenju sa starijom generacijom. Međutim, složenost ličnih iskustava kada su u pitanju politička i društveno-ekonomska transformacija dovele su do toga da mlađa generacija bude podjednako bez iluzija o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti kao i starija. Iako nema sumnje da su sistemi u kojima su obe generacije podizane zasnovani na vrednostima drugačijim nego u vreme njihovih roditelja, čini se da se njihovo ponašanje i mišljenje ne razlikuju bitno od ponašanja i mišljenja starijih. Takođe, ova studija pokazuje da razlike između naroda i etničkih grupa i dalje igraju veću ulogu u oblikovanju ponašanja nego razlike među generacijama.“

Prema ovom istraživanju, građani zapadnog Balkana ne doživljavaju taj region kao jedinstveni kulturni prostor, a ne postoji ni međusobno poverenje. To ne odgovara duhu Evropske unije. Da li takve rezultate smatrate istraživanja smatrate obeshrabrujućim?

„Važno je ponovo napomenuti da istraživanje obuhvata samo predstavnike dve generacije i zato rezultati ne predstavljaju generalne stavove građana regiona. Podaci do kojih smo došli pokazuju da u svim državama između 70 i 90 odsto obe grupe ispitanika smatra dobre susedske odnose i komunikaciju između njihovih država, važnim. Ekonomska saradnja se takođe podržava od većine ispitanika, ali na primer, mlađa generacija u Srbiji sklonija je od starije da veruje da postoje političke okolnosti koje mogu sprečiti regionalnu ekonomsku saradnju. Kada se posmatra region kao jedinstven kulturni prostor, samo se generacija 71. u Hrvatskoj u većem procentu izjasnila negativno u odnosu na to pitanje. Tu je potrebno osvrnuti se i na pitanje postojanja različitih kulturnih sfera u regionu, gde se jasno razlikuju takozvana ’jugosfera’ i ’albanska sfera’, to jest grupisanje država po kriterijumu jezičkih sličnosti.

Želja da upoznaju susedne zemlje je, prema istraživanju, najveća kod makedonske generacije 1991. Najveću averziju izrazili su Albanci rođeni 1971 i posle njih Srbi. Prema anketi, među zemalja Zapadnog Balkana postoji tendencija izolacije jednih od drugih. Da li mislite da ta averzija potiče od iskustva iz poslednjih godina, od starih predrasuda, ili i od novih aktuelnih faktora?

„Kako se navodi u analizi rezultata ovog istraživanja sa naslovom ’20 Years after 1991: The Tale of Two Generations’ koji je napisan od strane Simonide Kacarske u saradnji sa grupom mladih analitičara, učesnika inicijative u okviru programa ’Supporting Policy Development’ Evropskog fonda za Balkan, preovlađuje nepoverenje među narodima u regionu, a u nekim zemljama mlađa generacija je čak nepoverljivija, nego oni koji su preživeli rat. U tom smislu, svima je svojstveno nepoverenje na opštem nivou, kao i nepoverenje među različitim etničkim grupama. Međutim, u svim zemljama većina između 56 odsto i 75 odsto ispitanika veruju da je novi sukob u regionu malo verovatan. Naše istraživanje pokazuje da je na Balkanu teško govoriti o generacijskim stavovima i razlikama. Preovlađuju razlike među zemljama, koje svedoče o tome da je nasledje prošlosti i nacionalnog konteksta uticalo na formiranje individualnog mišljenja.“

Gledano iz jedne dalje perspektive, od EU perspektive, može li se reći, da se taj region ipak doživljava se kao zajednički politički, ekonomski i kulturni prostor?

„U cilju formulisanja strategije za pridruživanje preostalih zemalja Balkana Evropskoj uniji, oformljen je politički region, takozvani Zapadni Balkan. To podrazumeva određeni pristup državama koje pripadaju ovom regionu iz perspektive EU i šire međunarodne zajednice. Međutim, bilo političkog regiona ili ne, evidentno je da na ovim prostorima postoje tradicionalne veze i interesi koji povezuju naše države. Pre svih zahteva za unapređenje regionalne saradnje od strane nekog spoljnog faktora, ako se bolje osvrnemo oko sebe, priznaćemo da je naša svakodnevna potreba i realnost komunikacija i razmena sa susedima u najrazličitijim oblastima. Najočiglednija i najopipljivija je ekonomska saradnja ali u svim mogućim sferama neka vrsta povezanosti postoji. Život opovrgava zaključak koji se može izvesti na osnovu odgovora na pitanje o postojanju jedinstvenog kulturnog prostora, a daje nam do znanja da je pojedincima teško priznati da su sličnosti i međuzavisnost njihova svakodnevna realnost.“

Osim građana Hrvatske i Kosova, ispitanici drugih zemalja smatraju da su bolje živeli u doba bivše Jugoslavije. Kako objasniti tu razliku u oceni?

„Većina ispitanika smatra da bi situacija za njih bila bolja da su nastavili da žive zajedno u bivšoj Jugoslaviji, što najverovatnije ukazuje na nezadovoljstvo situacijom u njihovim sadašnjim državama usled teškog tranzicionog procesa. Znači podatke koje ukazuju na pozitivne asocijacije na bivšu državu najpre treba shvatiti kao nostalgiju za uređenim odnosima, ekonomskom sigurnošću i mogućnošću za zaposlenje, na šta ukazuje i činjenica da obe ispitane generacije u svim državama većinom misle da su njihovi roditelji bolje živeli od njih. U odnosu na gore navedeno, zanimljiv je podatak, da uprkos pozitivnim osećanjima u odnosu na bivšu Jugoslaviju, svi ispitanici se slažu da je raspad države bio neizbežan.“

Kakvi još vazni i pozitivni zaključci mogu da se izvuku iz ove studije u vezu za prevazilaženja prošlosti kao na primer u smislu Kosovo i Srbije.

„Iako postoje određene razlike među zemljama i narodima, dve posmatrane generacije ipak imaju dosta toga zajedničkog. Nepoverenje među ljudima i dalje postoji i ispitanici su podeljeni po pitanju odgovornosti za rat – u Hrvatskoj većina krivi političke lidere; na Kosovu pretežno krive narod; u Albaniji, BiH, u Makedoniji i Srbiji većina krivi međunarodnu zajednicu. Mlađa generacija manje veruje od starije da se međunarodna zajednica isuviše meša u unutrašnje stvari, naročito u Hrvatskoj i Srbiji. Što se budućnosti tiče, postoji dosta realizma i zabrinutosti, ali i nade. I dok mladi strahuju da će živeti gore od svojih roditelja, oni i dalje veruju u evropsku budućnost. Stoga, ovo istraživanje takodje pokazuje da EU, kako je to formulisao Ivan Krastev u izveštaju o rezultatima 2010 Balkan Monitora, iako je izgubila čaroliju, nije izgubila svoju važnost. Iako su mnogi u regionu kritični kada je EU u pitanju, ona ipak i dalje predstavlja najbolju moguću budućnost za mladu generaciju.“

Autor: Angelina Verbica
Odg. urednik: Jakov Leon