Previše rada je opasno za život | Mozaik | DW | 18.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zdravlje

Previše rada je opasno za život

Sad je i zvanično potvrđeno: prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, rad od 55 ili više sati nedeljno drastično povećava mogućnost smrti od srčanog udara ili kapi. A tokom pandemije se to sve češće događa.

Predugo radno vreme vodi do stotine hiljada smrtnih slučajeva svake godine. A u doba pandemije mnogi strahuju za svoje radno mesto, pa se još manje gleda na sat kako bi se zadovoljio poslodavac. To je nalaz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) objavljen ovog ponedeljka (17.5).

Reč je o prvoj globalnoj analizi u kojoj se istražuje povezanost dužine radnog vremena s pre svega kardiovaskularnim fatalnim slučajevima. Istraživanje je objavljeno u časopisu „Environment International“, a naučnici čak 745.000 smrtnih slučajeva od moždane kapi ili srčanog udara povezuju i sa previše dugim radnim vremenom. Toliki je naime broj preminulih samo u 2016, što čini porast od gotovo 30 odsto u poređenju s 2000. godinom.

U tim godinama se doduše daleko odmaklo i u farmakologiji i u razvoju dijagnostike takvih oboljenja, ali čak ni to nije moglo da drži korak sa sve oštrijom borbom na tržištu rada. Istraživanje naime otkriva da sve više ljudi radi otprilike 10 sati svakog radnog dana, a onda još „samo“ pet sati subotom. Trenutno je to realno radno vreme za oko devet procenata zaposlenih.

Kad si kod kuće, nema granice

„Raditi 55 sati nedeljno ili čak više od toga predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje“, kaže Marija Neira, direktorka Odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje SZO. „Ono što želimo s ovom informacijom jeste da promovišemo više akcije i više zaštite zaposlenih“.

Marija Neira: Raditi 55 sati nedeljno ili čak više od toga predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje

Marija Neira: Raditi 55 sati nedeljno ili čak više od toga predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje

„Pandemija kovida 19 značajno je promenila način rada mnogih ljudi“, kaže i generalni sekretar SZO Tedros Gebrejesus. „Rad od kuće, odnosno rad na daljinu postao je norma u mnogim privrednim granama, a to često uzrokuje nestajanje granice između kuće i posla.“

„Nema tog posla koji je vredan rizika od moždane kapi ili srčane bolesti. Vlade, zaposleni trebalo bi zajedno da se angažuju kako bi se složili oko granica koje bi zaštitile zdravlje radnika“, naglašava generalni sekretar SZO. Svetska zdravstvena organizacija o Međunarodna organizacija rada procenjuju da je samo u 2016. umrlo oko 398.000 ljudi od moždane kapi i 347.000 od srčanog udara jer su radili najmanje 55 sati nedeljno.

Od početka ovog veka do te godine broj umrlih od zakazivanja srca porastao je za 42 odsto, a od moždanog udara za 19 procenata. Istraživanje je utvrdilo da tako dugačko radno vreme podrazumeva i povećanje rizika od moždanog udara za 35 procenata, a od srčanog za 17 odsto u poređenju sa osobama koje rade 40 ili čak samo 35 sati u sedmici.

To ni ekonomski nema smisla

„Pandemija ubrzava razvoj koji će podstaći trend prema još dužem radnom vremenu“, upozorava SZO. Istraživanje je pokazalo da su 72 odsto tako preminulih 2016. bili muškarci, pretežno u srednjim godinama ili stariji. Isto tako, pokazalo se da su najviše pogođene osobe koje žive na jugoistoku Azije ili u regionu zapadnog Pacifika.

I sami službenici SZO svedoče da su radili duže tokom ove pandemije, iako i tehnički direktor SZO Frank Pega ukazuje da to ne vodi ničemu. Skraćivanje radnog vremena u stvari pre dovodi do povećanja produktivnosti nego kad neko radi duže. „Uopšte nije mudra odluka još više produžavati radno vreme u krizi“, zaključuje Pega.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.