Prevelika očekivanja od Plenkovića?

Sa izuzetno širokom podrškom poslanika u Saboru, reč je o Plenkovićevoj prilici života – barem što se hrvatske politike tiče. Ipak, nedoumice oko njegovih motiva još uvek postoje. Dok ga jedni nazivaju samo uljuđenom maskom za stranku „podivljalu pod rukovodstvom Tomislava Karamarka“, drugi navode da Plenkovićeve ambicije ne staju u hrvatske okvire.

„Od Plenkovića očekujemo nastavak fiskalne konsolidacije uz smanjenje poreskih stopa za rad i kapital. Time bismo smanjili visoke premije rizika koje plaćamo u kamatnim stopama. Smanjenjem rizika države, smanjio bi se rizik za građane i firme pa bi i jedni i drugi mogli jednostavnije da se zadužuju“, objašnjava za DW Krunoslav Šarić, predsednik Udruženja poreskih obveznika „Lipa“. „Kada bi se oporavilo finansijsko zdravlje države i smanjio rizik, a time i kamatna stopa za, recimo, dva postotna boda, za budžet bi to značilo sedam milijardi kuna. Zamislite šta bi s tim novcem moglo da se uradi! To je više nego što država prikupi od oporezivanja preduzeća.“ Šarić pozdravlja nagađanja da će Plenković u vladi zadržati dosadašnjeg ministra finansija Zdravka Marića: „Setite se samo kako je odbio izdavanje obveznica po previsokoj ceni. To je potez vredan hvale koji se kod nas retko viđa. On je ministar finansija koji stvarno pazi na budžetske rashode.“

Za razliku od mnogih, Šarić ne doživljava Most kao potencijalnu prepreku u dobrom funkcionisanju vlade. Kaže, reč je o dobrodošlom korektivu. „Određene trzavice su potrebne. Ništa ne može da se napravi bez saglasnosti druge strane. Iako nam to deluje kao neodgovornost, u Hrvatskoj je tako nešto potrebno zbog kontrole.“

Previše „ministara spoljnih poslova"

Odnosi između HDZ i Mosta uticaće na brojna pitanja – od politike prema komercijalnim bankama, u slučaju konverzije kredita u švajcarskim francima, do sukoba s predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović oko koncepta bezbednosti, s obzirom na to da će Mostov Vlaho Orepić najverovatnije nastaviti da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, kaže nam politički analitičar Davor Gjenero.

„Kod analiziranja odnosa Plenkovića i Grabar-Kitarović valja pretpostaviti će dominirati bliskost: proevropski i evroatlantski su orijentisani. A kada je reč o ključnim evropskim pitanjima, misle praktično isto“, smatra Gjenero. No ipak, među vladajućima bi moglo da dođe do sukoba oko vođenja spoljne politike i to zbog prevelikog broja kvalifikovanih.

Gjenero tako nabraja predsednicu Grabar-Kitarović, samog Plenkovića, Gordana Jandrokovića, Davora Stiera i Davora Božinovića – ljude koji imaju iskustva u diplomatiji. „Tu vam uvek preti opasnost da, uprkos bliskosti kada je reč o svetonazorima i pristojnim odnosima, dođe do sukoba sujeta i interesa. Čini mi se da je predsednica naznačila ponudu Plenkoviću o podeli nadležnosti. Izgleda da očekuje da se njoj ostavi vođenje projekta ’Jadran-Baltik-Crno more’, a očekuje i ovlašćenja kada je reč o bezbednosti. Ona pretpostavlja da će doći do zaoštravanja migrantske krize i evropskog odgovora na ilegalne migracije, što će zahtevati fleksibilnije korišćenje policije i vojske. U tom kontekstu, tražiće veći uticaj na Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i ovlašćenja vojske na granicama. To je na neki način u suprotnosti s interesima budućeg ministra spoljnih poslova koji dolazi iz kvote Mosta i koji pokušava da vodi politiku kontinuiteta sa onim što je pre njega radio ministar SDP-a Ranko Ostojić. Tu je potencijalni sukob između vlade i predsednice i moglo bi da dođe do problema.“

Ministarstvo kulture

Jedan od glavnih Plenkovićevih izazova jeste Ministarstvo kulture. Paradoksalno, reč je o najsiromašnijem ministarstvu kojim trenutno upravlja kontroverzni Zlatko Hasanbegović, visoko pozicioniran unutar HDZ. To je ministar koga su najviše hvalili desničari, a najmanje kulturni radnici, ali i novinari koje je pokušao da izgura iz resora kulture.

„To je na neki način test koji će pokazati da li je Plenković dovoljno snažan unutar stranke da nametne tipično evropejsko političko rešenje u tom ministarstvu“, analizira Gjenero i navodi hrvatskoj javnosti mnogo poznatiju kandidatkinju za ministarku kulture – Ninu Obuljen. Uočljivo je da njeno ime najviše zazivaju oni koji nisu birali HDZ na izborima, što je sličnost sa samim Plenkovićem u vreme kada se tražio naslednik Tomislava Karamarka.

„Obuljen je izrazito dobro obrazovana, dugo se bavila evrointegracijama, poznaje načela vođenja medijske i kulturne politike, bila je koautorka zakona o Hrvatskoj radioteleviziji (HRT) koji je bio usvojen tokom pregovora Hrvatske i Evropske unije. Taj zakon stavljen je van snage zbog političkog interesa administracije Zorana Milanovića. Pozicija Obuljen u Ministarstvu kulture značila bi povratak na ono što je Hrvatska već bila postigla u vreme vlade Jadranke Kosor. Kasnije vlade donele su svojevrstan reverzibilni proces. S obzirom na to da Obuljen nije jak partijski igrač, ona neće moći da promeni politiku siromašenja Ministarstva, ali bi se sigurno zaustavio proces radikalizacije sukoba u sferi kulture“, ocenjuju analitičar.

Zakon o pobačaju

Kolokvijalno zvani Zakon o pobačaju, koji Hrvatska baštini iz bivše države, drugi je „svetonazorski test“ za novog premijera, budući da neokonzervativne organizacije već duže vreme, uvozeći politiku iz Sjedinjenih Država, pokušavaju da ospore pravo žene na izbor. No to, kaže Gjenero, nije nova tendencija, a takav je sukob začet još tokom devedesetih godina u HSLS, što je netipično za liberale.

„Danas toga više nema. Levica je, osim par izuzetaka, na ’poziciji za pravo na izbor’, a konzervativni deo arene, blago na ’poziciji za život’ – poput predsednice, ali bez sklonosti ka radikalizaciji i kriminalizaciji pobačaja. Postoji i društvena margina koja je radikalno ’za život’. Istina, deo umerenih demohrišćana ne usudi se da im se otvoreno suprotstavi. Pred Ustavnim sudom je rasprava o Zakonu o pobačaju. Malo znamo o pozicijama ustavnih sudija koji u Hrvatskoj nisu elita pravne struke. To su većinom drugorazredni političari i nešto tehničara koji poznaju pravnu proceduru.“ Prema viđenom, Plenković bi mogao da vodi umerenu politiku po tom pitanju, potvrđuje naš sagovornik.

Preduzetnici osetljivi na „krpljenje“ zakona

Ipak, jedna stvar je za budućeg premijera ipak „prevruć krumpir“. Energetiku je, naime, pragmatično prepustio Mostu. „Plenković je u teškoj poziciji. Hrvatska mora da napravi pomake u energetskoj politici, ali su Plenkovićevi prethodnici iz HDZ kontaminirali politički prostor. Kada je reč o odnosima Hrvatske i ’Mola’, racionalna bi bila politika kompromisa. Ona bi ga u javnosti dovela u tešku poziciju i našao bi se pod udarom optužbi da nastavlja koruptivnu politiku započetu u Sanaderovu periodu. Protiv te vetrenjače teško se boriti.“ Gjenero navodi da bi bolje rešenje bilo angažovanje svih relevantnih hrvatskih eksperata za energetiku u kreiranju konzistentne energetske politike. „Stručnjaka ima, ali će ih biti sve manje. ’Ina’ je obrazovala ljude, a oni polako ulaze u seniorske godine. Mlađi ljudi svoje poslovne prilike traže napolju.“

Ono od čega bi se Plenkovićeva garnitura trebala da se uzdrži, kaže naš sagovornik s početka priče Krunoslav Šarić, jest ishitreno donošenje zakona. „Ponekad je bolje ostaviti stvari kakve jesu, nego donositi nesigurnost u ekonomiju zbog kojih firme ne mogu adekvatno da planiraju na srednji rok. Ako zakon ne valja, bolje ga je ukinuti, nego donositi deset podzakonskih akata“, zaključuje šef Udruženja poreskih obveznika „Lipa“.