Pretnja zvana voda | Mozaik | DW | 21.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pretnja zvana voda

Nivo mora raste, pitke vode je sve manje. Procena Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2050. pokazuje da bi voda mogla da postane pretnja milijardama žitelja Zemlje.

Usprkos plažama iz snova, na arhipelagu Kiribati niko više ne želi da živi u blizini mora. Voda se sve više doživljava kao pretnja. „U trenutku kada talasi dođu do naših kuća i sela, bit ćemo prisiljeni da napustimo ostrvo“, kaže Anote Tong, predsednik te države-ostrva usred Tihog okeana. Jer ono što je za većinu sveta još uvek horor-vizija iz budućnosti, za stanovnike Kiribata je stvarnost. Najviša tačka ostrva leži na samo tri metra iznad mora čime je budućnost tog tropskog raja manje-više zapečaćena. Prema prognozoma, Kiribati bi već za 25 godina mogli da se nađu pod vodom.

Opasnost od elementarnih katastrofa

40 odsto bez vode

40 odsto bez vode

Ali, kako proizlazi iz ekološke studije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2050, predstavljene ove sedmice u Berlinu, sudbina Kiribiata preti i mnogim velegradovima koji leže u blizini vode. Stanje je sve napetije jer trend povećanja broja stanovnika koji žive u priobalju se ne zaustavlja. Dok je još 1970. jedna trećina svetskog stanovništva živela u pojasu uz vodu, danas tu živi više od polovine stanovnika. Procena OECD-a predviđa da će do 2050. čak dve trećine stanovnika Zemlje da živi u priobalju. Šangaj, Bombaj, Kalkuta, Bangkok... Spisak megagradova koji se nalaze uz more ili u neposrednoj blizini je dugačak. Prognoza OECD-a zvuči zlokobno, ali ona će postati stvarnost, kako naglašavaju njezini autori, samo ako se ništa ne preduzme.

Voda za sve

Kiribati – „dostojno preseljenje“

Kiribati – „dostojno preseljenje“

Dok neke vode ima previše, druge, one pitke, uskoro bi moglo da bude premalo. U svojoj studiji OECD predviđa da bi broj stanovnika Zemlje koji su pogođeni nestašicom pitke vode sa sadašnjih 1,3 mogao da poraste na 3,9 milijardi. „Ako se uskoro ne promeni odnos prema vodi kao najvažnijem prirodnom dobru, 2050. će 40 odsto svetskog stanovništva živeti u područjima koja se bore s nedostatkom vode“, kaže šef OECD-a za Nemačku Hajno fon Mejer.

Konkurencija za čistu vodu u sebi sadrži i potencijal za moguće sukobe. OECD apeluje na političare da u što skorije vreme započnu sa pronalaženjem ekonomsko-političkih rešenja tog problema. To se pre svega odnosi na mere za podsticanje odgovornijeg odnosa prema vodi. „Političari bi recimo mogli da odluče da svakom stanovniku omoguće 50 litara vode dnevno besplatno. Sve što je iznad te količine, dakle za zalivanje bašte, punjenje bazena i slično bi se plaćalo. To bi podstaklo na odgovorniji odnos prema vodi, a siromašnijim stanovnicima omogućio bi se pristup besplatnoj pitkoj vodi“, kaže Fon Mejer. Upozorenja OECD-a nažalost za stanovnike Kiribata dolaze prekasno. Rukovodstvo te države već je na Fidžiju otkupilo zemlju za svoje stanovnike za potrebe „dostojnog preseljenja“.

Autori: Rihard Fuhs / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković