Preti li ozbiljna kriza nemačkim bankama?

Udarna tema u Ziddojče Cajtungu je ozbiljan potres u nemačkom bankarstvu. Zbog gubitaka vezanih za angažman na američkom tržištu nekretnina, vlasnici VestLB banke održali su hitnu sednicu na kojoj je bilo reči o neophodnim milijardama evra pomoći i otpuštanju svakog trećeg zaposlenog. Oko 2 000 ljudi bi moglo da ostane bez posla.

U medjuvremenu je javnost saznala da i Landesbank Baden Virtemberg beleži ozbiljne gubitke. To dalje znači da će u branši biti još mnogo banka u kojima će se ukidati radna mesta. Zbog špekulacija sa hipotekarnim kreditima u SAD, i velikog rasta kamata mnogi Amerikanci nisu više mogli da plaćaju dužničke rate. Gubitci su postali poznati sa zakašnjenjem. Sada će kriza na tržištu nekretnina u SAD biti povod za razgovor u Nemačkom ministarstvu finansija:. Jedan od portparola je rekao: „Još uvek niko ozbiljno ne može da kaže kakve tragove će ostaviti ova kriza, ali izvesno je da će nas ova tema još dugo zaokupljati“, piše Ziddojče Cajtung.

Strah od filma koji još nije prikazan je tema gotovo svih nadregionalnih listova.

I Špigel onlajn o strahu zbog video filma o koranu u Holandiji donosi opširan tekst.» Vlada u Hagu je pozvala na kriznu sednicu, policija i institucije su u stanju pripravnosti: Sledećeg petka jedan holandski političar iz redova desnice Gert Vilders namerava da objavi film koji kritikuje islam. Parlamentarac Vilders smatra se duhovnim naslednikom desničarskog populiste Pima Fortina koji je ubijen 2002. Mnogi u njemu vide i novog Tea van Goga, jer uvek pokušava da provocira.

Prošle godine Vilders je rekao da «Koran predstavlja fašističku knjigu koja poziva na nasilje otprilike kao Hitlerov «Majn Kampf» i da bi ga zbog toga trebalo zabraniti.» Vilders je «islamizaciju» Holandije poredio sa cunamijem i izazvao proteste širom zemlje. O Vildersovom filmu se samo zna da je Koran u njemu simbolično rastrgnut.Film prema rečima autora treba da pokaže Koran kao»inspiraciju netolerancije, ubistva i terora». Holandska TV je odbila da prikaže ovaj film čak i u vermenu koje na raspolaganju ima partija desnice. Vilders je najavio da će film biti prikazan na internet platformi You Tube.

U Pakistanu vlada haos. U Burmi vojna hunta tera svoje trupe na miroljubive sveštenike. U Keniji tvrdokorni predsenik ignoriše svoj izborni poraz. U prošloj godini je demokratija doživela mnogo udaraca. Osporavana američka organizacija Fridam Haus, koju najvećim delom finansira američka vlada, a čiji su ciljevi širenje demokratije u svetu navodi da je reč o preokretu u vremenu.

«Sloboda, piše u godišnjem izveštaju, se nalazi u stanju globalnog povlačenja.», a pre svega u Aziji i u Africi. Fridam Haus za slabljenje demokratije optužuje takozvane «pragmatične diktature» poput Rusije i Kine, koje pokušavaju da kapitalističke privredne izazove povežu sa autoritaativnim vodjstvom, i izvezu svoj model. Autor izveštaja Arh Pdadington su tome vidi ozbiljnu pretnju za zapad, čitamo u Siddojče Cajtungu.

„Kada barijere padnu, ko će otići prvi? Pitanje je koje postavlja Nju Jork Tajms u slučaju kandidata demokratske stranke Hilari Klinton i Baraka Obame. Frankfurter Algemajne cajtung piše o pobedi Hilari Klinton u Nevadi i Mekkejna u Južnoj Karolini. Predizbori u saveznim državama Nevada i Južna Karolina nisu ni u duelu demokrata, kao ni republikanaca doneli odlučujući iskorak. Hilari Klinton je izvojevala tesnu pobedu ispred Baraka Obame sa 50,7 odsto glasova delegata. Siddojče cajtung piše o etapnoj pobedi Klintonove na putu prema Beloj kući, a o pobedi Republikanca Mekkejna u Južnoj Karolini kao simboličnoj.