Preti li Hrvatskoj „orbanizacija“?
15. novembar 2018.
I u Hrvatskoj je američko-mađarski investitor i filantrop Džordž Soros glavno „strašilo“ u borbi protiv dela civilne scene kojoj se tako zamera netransparentno finansiranje u cilju rastakanja „Evrope kakvu poznajemo“. I sve to usprkos činjenici da organizacije redovno objavljuju finansijske izveštaje, a finansijsku dokumentaciju neprofitnih organizacija na svojim internet-stranama objavljuje i Ministarstvo finansija.
„Plaća ih Soros pa ni ne mogu da vrede. Sreća što sve manje ljudi puši njihove fore, a u nekim državama su već takve organizacije i zabranjene. Potcenjivački se odnose prema našim građanima dok veličaju imigrante i ignorišu njihove zločine. Sve u skladu s uputstvima glavnog donatora.“ To je samo jedan od komentara ostavljen na Fejsbuk-stranici Centra za mirovne studije (CMS), organizacije kojoj je Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon 15 godina, onemogućilo dalje pružanje podrške izbeglicama u prihvatilištima za potražioce azila. U drugim komentarima na istom sajtu se otvoreno traži zabrana udruženja za ljudska prava. O Trampu i Orbanu se često govori kao „o političarima kakvi su potrebni Hrvatskoj“, pa smo odlučili da proverimo da li je, kada je reč o civilnoj sceni, na snazi takozvana orbanizacija Hrvatske.
Umesto pres-konferencije, saslušanje u stanici
Julija Kranjec iz CMS kaže za DW da su se usluge koje su pružali u prihvatilištima iz godine u godinu prilagođavale korisnicima. Poslednjih godina su izbeglicama organizovali kurseve hrvatskog jezika, upoznavali ih sa lokalnom kulturom i tradicijom, informisali ih o njihovim pravima. „Postoji interesovanje za učešće izbeglica u tim aktivnostima. Ako im možemo pružiti te aktivnosti na svoj trošak i uz pomoć volontera, nije potrebno ograničavati raznolikost tih usluga i organizacija koje ih pružaju“, kaže naša sagovornica komentarišući obrazloženje MUP da slične aktivnosti kao i CMS u prihvatilištima pružaju i neke druge organizacije.
CMS u svemu vidi političku odluku i nastavak pritisaka na organizacije koje javno iz kritičke perspektive gledaju rad MUP-a. „Kada smo u aprilu zakazali konferenciju za medije o tim pritiscima, neki od kolega su u tim terminima pozvani na informativne razgovore. Nismo usamljeni. Vidimo i pritisak na nezavisnu instituciju kao što je narodna pravobraniteljka koja je izvestila da joj MUP onemogućava pristup podacima koji su joj potrebni da bi sprovela istrage iz svog delokruga. Setite se i pritisaka na advokatsko društvo koje je zastupalo porodicu poginule devojčice Madine.“ A Madina Husini je šestogodišnja Avganistanka koja je poginula pod točkovima voza u novembru prošle godine. Njena porodica i CMS tvrde da ih je hrvatska granična policija naterala da se po pruzi vrate u Srbiju, ne ponudivši im utočište. MUP je odbacio te optužbe.
Preglasna manjina
„Pretnje i poruke mržnje smo dobijali i ranije. To je uobičajeno, pogotovo nakon nekih medijskih istupa. U poslednje vrijeme čitav medijski prostor je doživeo erupciju mržnje, mitova, lažnih vesti i demonizacije osoba koje migriraju“, objašnjava Kranjec.
Ali ima i dobrih vesti. CMS je istražio ksenofobne stavove i diskriminaciju u Hrvatskoj 2013. i 2017. godine: „Rezultati iz 2017. su bili bolji u smislu prihvatanja izbeglica i migranata nego 2013. godine. Čini se da je glasna manjina ta koja širi paniku i stvara perspektive ugrožene bezbednosti. Više od 55 posto misli, naime, da bi zemlja trebalo da bude otvorena za izbeglice i a više od 51 posto da bi trebalo da bude otvorena za ekonomske izbeglice.“ Više od polovine ispitanika smatra da Hrvatska ne treba da zatvori granice.
Policija pred vratima
Na atmosferu „na sceni“ utiču i policajci u civilu o kojima se govori među aktivistima, a koji tjednima dežuraju pred organizacijama u kojima bi takozvani ilegalni migranti mogli zatražiti pravnu pomoć prilikom traženja azila. Dvoje takvih, uverili smo se, dežuraju i pred Hrvatskim pravnim centrom (HPC). Kako su nam objasnili susedi, legitimišu sve one koji bi mogli da liče na Avganistance, Iračane, Pakistance…
Direktorka HPC Vesna Grubić potvrđuje nam da ova organizacija pruža usluge besplatne pravne pomoći ljudima koji traže međunarodnu zaštitu. "Držimo se pravila struke. Imamo sporazum s MUP-om i do sada nikada u pružanju pravnih saveta nismo bili ograničavani“, kaže za DW.
„I kod nas dežuraju policajci u civilu zbog ljudi koji misle da tu mogu da zatraže azil. Na žalost, neko ih je krivo uputio“, potvrđuje nam programska menadžerka organizacije Are You Syrious? Tajana Tadić. AYS radi u prihvatilištima sa izbeglicama na usvajanju jezika i integrisanju dece u školski sistem. Na tom području, objašnjava, saradnja s MUP-om odlično funkcioniše. "S druge strane, mi smo organizacija koja se zalaže za ljudska prava izbeglica i komentarišemo postupanje policajaca i institucija prema izbeglicama i migrantima. Zbog toga iz MUP-a impliciraju da smo umešani u krijumčarenje ljudi, a to nije istina. Upravo smo mi od samog zatvaranja Balkanske rute upozoravali da će ljudi, u nedostatku bolje opcije, biti gurnuti u ruke krijumčarima.“
Poruke nedobrodošlice
Tadić tvrdi da se u postupanju prema izbeglicama i migrantima u pogledu ljudskih prava krše međunarodni i nacionalni zakoni. I baš zato što su glasni, ovi aktivisti i njihove prostorije često su meta nasilnika i vandala, obično nakon istupa u medijima. "Doživljavamo pretnje. Nedavno je izrečena i zabrana pristupa osobi koja je pretila koleginici. U septembru nam je razbijeno staklo u uredu, a ove nedelje su nam na kombiju ispisali psovke te da imigranti nisu dobrodošli. Tim vozilom prevozimo decu na razne aktivnosti.“
I Tadić to povezuje sa, kako kaže, histerijom koju rasplamsavaju lažne vesti. „Zato je važna objava Policijske uprave ličko-senjske koja je potvrdila da nasilje i kriminal nisu porasli zbog dolaska izbeglica, već da se stopa krivičnih djela smanjila. To je najbolji odgovor svima koji šire lažne vesti o hiljadama naoružanih ljudi koji samo čekaju da uđu u Hrvatsku.“
Ipak, lične pretnje, navodi Tadić, retke su „licem u lice“. Sve se odvija na društvenim mrežama.
I isusovci su optuženi da su šoroševci
Bes dela javnosti navukao je i pater Tvrtko Barun, šef Isusovačke službe za izbeglice u jugoistočnoj Evropi. „Mnogo je etiketa koje u poslednje vreme ljudi lepe na mene, između ostalog i da sam soroševac, što je potpuna besmislica jer otkad vodim JRS nismo imali nijedan projekat koji je finansiralo Otvoreno društvo, tj. Šoroš“, izjavio je nedavno za Tportal ovaj sveštenik koji je za mnoge uzor u življenju vere kroz pomaganje drugima. Ipak, iako je već nekoliko puta govorio za DW, ovoga puta nas je odbio. Kaže - zbog pritisaka koje doživljava. Služba je odlučila da ne istupa za medije u prilozima u kojima se spominju i druge organizacije koje pomažu izbeglicama i migrantima.
Možemo li iz svega zaključiti da je u Hrvatskoj na delu zastrašivanje aktivista i pokušaj kriminalizacije ljudskopravaškog aktivizma? Na pitanje o orbanizaciji, Julija Kranjec odgovora da je, prema iskustvima mađarskih kolega, reč o vrlo sličnim obrascima. „Ne u svim sferama i tih razmera, ali sličnost se prepoznaje.„ Orbanizacija je za Tajanu Tadić prežestok termin za sadašnji trenutak. Ali zaključno kaže kako je Hrvatska „na dobrom putu da joj se dogodi orbanizacija“. Pogotovo u kontekstu u kojem se smatra da migranti ugrožavaju bezbednost.