Presudan je odziv birača | Politika | DW | 06.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Predsednički izbori u Francuskoj

Presudan je odziv birača

U drugom krugu predsedničkih izbora 48 miliona Francuza bira između Marin Lepen i Emanuela Makrona. Prema ispitivanjima javnog mnjenja Makron vodi sa 60 prema 40 odsto glasova - ali, moguće je i iznenađenje.

Francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo, na koji je 2015. izveden teroristički napad, uoči drugog kruga predsedničkih izbora na naslovnici pita: "Moramo li stvarno još da vam crtamo?" Svakome mora biti jasno da se u nedelju mora zaštiti demokratija, poručuje redakcija.

Dvoboj između liberala Emanuela Makrona i  Lepenove nije istorijska odluka samo za Francusku, strepe i evropski susedi. Prema poslednjim anketama nestranački kandidat Makron vodi sa 60 prema 40 posto. Ali, može li biti iznenađenja? Politikolozi i demoskopi su oprezni. "Presudan će biti odaziv birača", smatra Vivien Pertuso iz Francuskog instituta za međunarodne odnose u Parizu. Ako odziv bude manji, od toga bi mogla profitirati Marine Lepen, jer iza nje stoji organizovana stranka. Makron zavisi od glasova konzervativaca, socijaldemokrata i levičara.

Podeljeno društvo

Svi raniji kandidati osim starog komuniste Melenšona, koji je u prvom krugu bio na trećem mestu, pozvali su na podršku Makronu. Melenšon kaže da je naravno, protiv Lepen, ali da nije ni za Makrona. To bi moglo da znači da mnogi Francuzi neće birati ni njega ni nju. Francusko društvo je uznemireno, kaže Pertuso: "Sigurno smo u stanju pometnje. Vidi se gde to vodi. To pokazuje potpuno polarizovano društvo, gde već dugo imamo dobitnike i gubitnike. Politički establišment je gotovo zaboravio gubitnike. Oni sad izražavaju svoje zahteve i žele da promene svoj položaj."

Kritiku mora prihvatiti i katolička crkva jer nije pozvala da se glasa za Makrona. 2002. kad je otac Lepenove ušao u drugi krug, biskupi su se jasno izjasnili protiv njega. Katoličke novine su kritikovale biskupe zbog mlakog držanja. Predstavnici jevreja, muslimana i evangelista su se distancirali od Lepenove.

Surova kampanja

U kratkoj i oštroj predizbornoj kampanji kandidati se jedno drugom svašta prebacivali. Makron je rekao da Lepenova širi strah i tako manipuliše biračima. Ona je uzvratila: "Uvek iste litanije. Vi ste spolja mladi, ali ste iznutra stari. Vaši argumenti su barem dvostruko stariji od Vas", rekla je čelnica Nacionalnog fronta Makronu prilikom jednog sučeljavanja na televiziji. Makron, koji se predstavlja kao liberalni reformator privrede, društva i Evropske unije, prebacio joj je da širi mržnju protiv muslimana. "Borba protiv terorista ne sme voditi u njihovu klopku. Ta klopka znači građanski rat i podele, koje Vi širite zemljom. Vi pozivate na to time što vređate Francuze zbog njihove vere ili porekla. To ja nikad neću činiti, nikad", poručio je Makron.

Predsednicabibila bi otrov za Evropu

Marin Lepen koristi iste recepte kao i Donald Tramp: situaciju u zemlji predstavlja lošom, a sebe kao jedinu koja može da spasi naciju i ponovo je učini velikom. Zatvaranje granica, podizaje carina, napuštanje evra, možda i EU, i sasvim sigurno NATO, to je program Lepenove koja kaže: "Imali smo snažnu deindustrijalizaciju. Videli smo otpuštanje naših radnika i masovno prebacivanje firmi u druge zemlje. Danas, gospodine Makron, Francuzi pate zbog Evrope. Da, zbog Evrope!"

Frank Basner, direktor nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu smatra da bi se Francuska sa Lepenovom našla u velikim problemima: "Ako bi ona ispunila makar polovinu onoga što je najavila, zemlja bi odmah bila izolovana. Uzmimo samo napuštanje EU. Ali, Nemačka bi, slično kao sa Trampom, prvo pričekala", kaže Basner za DW. Stručnjak za Francusku strahuje i od nemira, ako bi Nacionalni front neočekivano pobedio. "Mnogi već sada neće da se odluče između njih dvoje. Tu se krije veliki krizni potencijal, puno nezadovoljstva u narodu. U slučaju pobede Lepenove, sigurno bi brzo došlo do eskalacije", smatra Basner.

Koliko svežine donosi Makron?

Emanuel Makron se jasno izjašnjava za EU i evro koji Francusku štite u globalnom nadmetanju sa Kinom, SAD, Indijom i Rusijom. "Želim Evropu koja brže radi. Evropu koja štiti i koja je manje birokratska. Upravo u globalizaciji nam je potrebna Evropa", govorio je Makron u predizbornoj kampanji.

"Ako Makron pobedi i dobije većinu u parlamentu doći će do novog pomaka u nemačko-francuskim odnosima. Biće novih podsticaja za celu Evropu", smatra Frank Basner.

Uloga Francuske u Evropi i spore ekonomske reforme poslednjih godina mogle bi presudno uticati na ishod izbora, smatra Vivien Pertuso: "Sve je veći strah od globalizacije koja određuje naš život i koja je potpuno van domašaja kontrole. Pritom Evropa sa otvorenim granicama igra prilično negativnu ulogu i Francuzima stvara utisak da Francuska nije više gospodar svoje sudbine", kaže Pertuso. Statistike pokazuju da je ekstremna desnica naročito jaka na severu i jugoistoku Francuske. To su područja sa najvećim brojem nezaposlenih i najnižim stepenom obrazovanja. Nasuprot tome Makrona najviše podržavaju u velikim gradovima i na bogatijem i obrazovanijem zapadu Republike.

Parlamentarni izbori u junu

Bez obzira ko od njih dvoje bude na čelu Francuske, na parlamentarnim izborima u junu neće osvojiti većinu. U Nacionalnoj skupštini nije ni Makronov pokret En marche, niti Nacionalni front Marin Lepen. Vladanje dakle neće biti jednostavno. Biće potrebne koalicije i kompromisi, koji bi mogli veoma da ograniče ambicije novog stanovnika ili nove stanovnice Jelisejske palate.

Birališta u Francuskoj se zatvaraju se u 20 sati, a odmah potom se očekuju prve prognoze. A Šarli Ebdo ipak nije mogao bez karikature: Na poleđini se vidi Marin Lepen kako dobija pesnicu u lice uz tekst: "Zar moramo oko toga da se svađamo?".

 

Reklama