Presuda oružjem odgovara Zapadu

„Smrt jedne legende“ – naslov je komentara Zidojče cajtunga o ubistvu Moamera el Gadafija: „bila je to smrt legende o Gadafiju koju je sam ispleo. Jednom je izneo mračno predviđanje da se neće predati, niti emigrirati, već da će pasti u borbi. Smrt, bilo da je prouzrokovana metkom pobunjenika ili hicima ispaljenim iz helikoptera NATO koji je gađao njegovu kolonu vozila, za njega je – i ne samo za njega – bolja nego da završi u zarobljeništvu.

I pobednicima je ovako lakše. Jer, šta bi uopšte mogli da učine sa zarobljenikom? Osvetnička pravda ne bi bila po volji saveznika. A objektivno suđenje bi u Libiji teško moglo da se zamisli. Previše je leševa u previše podruma, i oni ne bi išli samo na račun svrgnutog pukovnika. A i drugarstvo zapadnih veličina, od koga je Gadafi dugo profitirao, ne bi moglo a da se ne pomene u sudskom procesu. Više istorijske pravde je u tome što je nekadašnji oficir koji je došao na vlast pre 42 godine, skončao kao žrtva oružja. […]

Sa oružjem, i sa istinom, pobednici su mnogo puta postupali kao amateri. Rado su pozirali i pucali u vazduh. Ratnički zanat su učili postepeno, a borbe koje su vodili bi brzo izgubili da nije bilo strane pomoći, iako se ni Gadafijeva vojska sa svojim izanđalim arsenalom oružja u ranijim regionalnim sukobima takođe nije baš proslavila. Pobunjenici su suviše često proglašavali pobede kojih nije bilo – ili ih još nije bilo. Račun o ljudskoj ceni rata tek treba napraviti. U građanskom ratu, nijedna strana se ne pridržava Haških odredbi o ratovanju. Vazduhoplovna intervencija saveznika obrazložena je potrebom da se izbegne masakr i da se zaštiti stanovništvo. Takozvana kolateralna šteta ove intervencije je bila značajna. I njen bilans tek treba da se svede. Vreme je za inventar u Libiji.“

„Gadafijeva smrt je kraj libijskog poglavlja arapskih pobuna“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Drugo je pitanje da li će smrt diktatora predstavljati i početak mirnog života u ovoj sredozemnoj državi. Nedavno su se u Tripoliju ponovo rasplamsale borbe između snaga prelazne vlade i Gadafijevih pristalica. A to možda nisu samo pojedinačni profiteri starog sistema. Moguće je da važnu ulogu ima i plemenska lojalnost, kao i spor oko toga ko će u Libiji (koja je podeljena na tri regiona) doći na vlast. U političkom i vojnom vođstvu nekadašnjih pobunjenika koji će sada preuzeti dizgine u svoje ruke, nema malo onih koji su Gadafiju verno služili godinama, pa i decenijama. To nije nikakvo svedočanstvo o demokratskom opredeljenju ili mirnom rešavanju sukoba. Rađanje nove Libije neće proći bezbolno.“

Nordvest cajtung (Oldenburg) smatra da će „mnogim zapadnim državama dobro doći ovako neslavno poslednje poglavlje Gadafijeve istorije. Jer, u regularnom sudskom procesu, bile bi iznete mnoge neprijatne činjenice, na primer, da im je Gadafi bio dobar prijatelj koga su snabdevali oružjem. Kralj kraljeva nije bio samo politička luda koja izaziva smeh. Bio je to nemilosrdni terorista i vladar bezbrojnih mučitelja. Ali, pošto je sedeo na nafti, sve mu je tolerisano. Za jedne je to ortačenje, za druge realna politika – dva pojma kojim se naziva ista stvar.“

Fuldaer cajtung (Fulda): „Isto što se moglo reći posle ubistva Osame Bina Ladena, može se reći i povodom ubistva Gadafija: bez njega je svet malčice bezbedniji nego sa njim. Surovi vladar iz Tripolija je više od četiri decenije bio jedan od najgorih zločinaca sa državnom funkcijom. U mračna poglavlja zapadne politike spada to što je tokom proteklih godina on bio rehabilitovan u većini prestonica i što je mogao da se rukuje sa mnogima, od kancelara Šredera, preko Blera i Berluskonija do Putina. Gadafi je isporučivao naftu, Gadafi je sprečavao odliv izbeglica u Evropsku uniju – i zato je bio dobar partner.“

Merkiše algemajne (Potsdam) smatra da je „za žaljenje“ to što je Gadafi mrtav. „Proces pred međunarodnim sudom za ratne zločine bolje bi osvetlio Gadafijevu eru nego što to sada može da se očekuje. Mnogi šefovi država ili vlada koji sada pozdravljaju Gadafijevu smrt, nerado se sećaju da su se rukovali s njim. Gadafijeva Libija je bila trgovinski partner i brana sa afrilčke izbeglice koje su htele u Evropu. Smrt kralja je prava lekcija o fleksibilnosti političkog morala u zapadnim demokratijama…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević