Presuda Karadžiću: Rane još dublje otvorene | Politika | DW | 24.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Presuda Karadžiću: Rane još dublje otvorene

U Bosni i Hercegovini su podeljene reakcije na prvostepenu presudu koja je u Haškom sudu četvrtak (24.3.) izrečena prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Predstavnici bošnjačkih udruženja koja okupljaju preživele žrtve rata u Bosni i Hercegovini nezadovoljni su što nije dokazan genocid u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku, zbog čega je Radovan Karadžić oslobođen optužbi za genocid u tim opštinama BiH. „Karadžić nije osuđen po svim tačkama optužnice i nadamo se da će tužilaštvo pripremiti bolje dokaze i dokazati da genocid nije počinjen samo u Srebrenici, već i u onih sedam opština za koje je bio optužen“, rekla je predsednica Udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić. Ona je naglasila da „nije važna visina, nego suština kazne“. „U Potočarima nisu ubijani samo muškarci, već i bebe i žene“, rekla je Munira Subašić.

Udruženje roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva 1992-1995 nije zadovoljno presudom koja je izrečena Radovanu Karadžiću. Alija Hodžić iz Udruženja, novinarima je rekao da su se roditelji nadali „da će pravda biti zadovoljena, da će rane možda i zaceliti“. „Znam da neće nikada, ali smo mislili da će makar jedan deo zaceliti. Međutim, ovom presudom ta je rana još dublje otvorena. Ovo je sramno za međunarodnu zajednicu i Haški tribunal“, istakao je Hodžić.

Sporna visina kazne

„Prijedor je najinteresantniji deo presude, jer je bilo za očekivati da ostale tačke optužnice budu presuđene na način kako je to kvalifikovano. Kada je reč o Prijedoru, podsećam da je za zločine u i oko tog grada već osuđeno više od 40 osoba, ali niko nije osuđen za genocid. Zato je donekle i pravno i logički ovakva odluka Suda očekivana. Iako, kada je reč o Prijedoru, ima dosta elemenata koji ukazuju na genocidne namere. Međutim, Sud je ipak zaključio da nije moguće utvrditi tu nameru, pa je određena druga kvalifikacija – udruženi zločinački poduhvat. Sve ostale tačke su potvrđene i presuđene na očekivani način“, rekao je za BH radio 1 bivši sudija Vehid Šehić.

Za preživele bošnjačke žrtve rata sporna je i visina kazne koju je sud u Hagu odredio Radovanu Karadžiću – 40 godina zatvora. Analitičari iz Federacije BiH uglavnom veruju da je Karadžiću trebalo izreći doživotnu zatvorsku kaznu, s obzirom na činjenicu da je on bio prva politička ličnost Republike Srpske, ali i vrhovni komandant bivše Vojske Republike Srpske (VRS) čije su jedinice počinile genocid i druge najteže ratne zločine u BiH. Politički analitičar Dragomir Anđelković, međutim, smatra da je Radovanu Karadžiću izrečena „drakonska kazna“. „Osuda ima za cilj da se na Karadžića prebaci krivica zapadnih centara moći za izazivanje rata na prostoru bivše Jugoslavije, a istovremeno je i priprema terena za novi udar na RS“, ocenio je Anđelković za novinsku agenciju Srna.

Jakob Finci: Karadžić je najodgovorniji za zločine

Prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću za Dojče vele je komentarisao predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci. „Slušajući izricanje presude, a bez čitanja teksta optužnice, čini se da je 40 godina jednako doživotnoj robiji, uzimajući u obzir godine života Radovana Karadžića. S druge strane, s obzirom na činjenicu da živimo u podeljenom društvu, jasno je da će jedan deo naše populacije biti nezadovoljan jer ni tri doživotne robije ne bi zadovoljilo sve ono za šta smatramo Radovana Karadžića odgovornim, jer je sigurno da je on bio 'lider' i da je on najodgovorniji za zločine. Ako su neki drugi generali osuđeni na doživotnu robiju, onda je taj doživotni zatvor morao biti određen i Radovanu Karadžiću“, kaže Finci.

Jedan od osnivača Srpskog građanskog vijeća Sretko Radišić „zbunjen“ je presudom koja je izrečena Radovanu Karadžiću. „S obzirom na obim optužnice i odgovornost koju je Karadžić kao predsednik RS i komandant VRS, očekivao sam da će presuda biti maksimalna odnosno doživotna, jer teža presuda po međunarodnom pravu nije moguća. Voleo bih da ta presuda bude zaokret u pozitivnom smeru kada su budući odnosi u BiH u pitanju, ali nisam siguran. Presuda je posebno bitna za one koji su izgubili svoje najdraže u ratu, pre svega u genocidu u Srebrenici, a zatim i u nizu drugih mesta u BiH. SGV-Pokret za ravnopravnost u BiH uvek je bio za očuvanje zajedničkog života u BiH, protiv etničkog čišćenja i politike koju je zagovarao Radovan Karadžić. I mnogi od nas koji smo se zalagali za zajedničke vrednosti života u BiH od strane Karadžića i članova njegove Srpske demokratske stranke proglašavani smo 'izdajicama svog naroda'“, rekao je Radišić za Dojče vele.

Božo Ljubić: Delimična satisfakcija za žrtve

Predsednik Srpske radikalne stranke RS Milanko Mihajilica veruje da prvostepena presuda Haškog tribunala od 40 godina zatvora prvom predsedniku RS Radovanu Karadžiću „neće imati posledice po RS“. „Važna je u ovoj presudi pojedinačna odgovornost, jer na taj način RS u budućnosti ne može biti osporavana, a značajna je i činjenica da nisu prihvaćeni navodi Haškog tužilaštva da je počinjen genocid u sedam opština“, rekao je Mihajilica.

„Presuda Radovanu Karadžiću je nepravosnažna i ne mogu se davati konačne ocene, posebno njene pravne strane. Međutim, s obzirom na značenje te presude, a još više za suđenu osobu i njenu najistaknutu ulogu u ratu na prostoru BiH, možemo reći da ona ima prvorazrednu važnost“, izjavio je predsednik Glavnog veća Hrvatskog narodnog sabora (HNS) Božo Ljubić. On navodi da je presuda Karadžiću „pravna osuda zločina za koje ga sud smatra odgovornim“, te da ona može biti „samo delimična satisfakcija za žrtve zločina kao posledica politike koju je vodio i delom kreirao Radovan Karadžić“.