1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Preregistracija na Kosovu – ignorisanje realnosti na terenu

31. oktobar 2022.

Rok za spornu preregistraciju vozila na Kosovu ističe danas (31.10). Vlada u Prištini taj rok nije produžila, ignorišući tako i zahteve SAD i Evropske unije, ali i raspoloženje u srpskoj zajednici. Kakve su posledice?

https://p.dw.com/p/4IrxN
Od 9.000 vozila sa srpskim oznakama za gradove na Kosovu, za dva meseca je preregistrovano samo dvadesetak automobila
Od 9.000 vozila sa srpskim oznakama za gradove na Kosovu, za dva meseca je preregistrovano samo dvadesetak automobilaFoto: Vjosa Çerkini/DW

Vlada Kosova odbila je zahtev SAD i Evropske unije da rok za preregistraciju srpskih KM registarskih oznaka na kosovske RKS bez kaznenih mera produži za još deset meseci, ali međunarodna zajednica izgleda još uvek nije spremna da prihvati takav odgovor. Ipak, najnovijom odlukom o faznom ukidanju KM registarskih oznaka čini se da je odložena potencijalna eskalacija za tri nedelje. Odložena, ne i eliminisana kao opasnost.

-pročitajte još: Šta sporazum o dokumentima znači za Srbiju i Kosovo?

Kosovski premijer Aljbin Kurti počeo je da se obračunava sa srpskim KM (Kosovska Mitrovica) registarskim oznakama septembra 2021, kada je bez najave pokušana konfiskacija tih tablica u opštinama na severu, gde jedino i saobraćaju vozila s takvim oznakama na Kosovu. Nakon desetak dana potpune blokade puteva i barikada, Beograd i Priština dogovorili su se u Briselu da se o tom pitanju dogovore do aprila 2022.

Pregovori su propali, a vlada Kosova najavila je dvomesečnu mogućnost preregistracije KM vozila registrovanih u srpskom sistemu na RKS oznake u kosovskom sistemu. Bez koordinacije s Beogradom i sa dodatnim procedurama za kretanje preko prelaza, sprovođenje te odluke izazvalo je organizovan, a prema vrlo raširenom uverenju oružan otpor delova srpske zajednice na barikadama.

Potencijal za nasilje alarmirao je međunarodnu zajednicu na Kosovu, te se u ponoćnim časovima 31. jula od Kosova zatražilo da sprovođenje odluke o preregistraciji i izdavanju dokumenta o ulazu/izlazu – odloži. Predlog je prihvaćen, barikade povučene, ali je novi pokušaj opet propao, barem u delu koji se odnosio na preregistraciju.

Rok za dvomesečni period period preregistracije oko 9.000 vozila sa srpskim oznakama za gradove na Kosovu koji Beograd nije podržao završava se danas, sa svega dvadesetak preregistrovanih automobila. Kako sada stvari stoje, oni koji imaju automobile sa KM oznakama, uprkos zahtevima SAD i EU da im se da još deset meseci, od utorka 1. novembra će najpre dobijati opomene, a od 21. novembra biće kažnjavani ukoliko s tim vozilima budu učestvovali u saobraćaju. Od 21. januara 2023, izdavaće im se probne RKS oznake koje će važiti dva meseca, a od 21. aprila 2023. KM oznaka više neće biti na Kosovu, saopšteno je na sednici vlade Kosova u petak.

Napetost koja se popustila - za sada: blokade puteva krajem jula na Kosovu
Napetost koja se popustila - za sada: blokade puteva krajem jula na KosovuFoto: Zylfije Adem Jakupi/AA/picture alliance

SAD i EU ne prihvataju „ne“ kao odgovor

Odluka poteže brojna pitanja, a ključno je šta to zapravo znači „finalna faza“ sprovođenja odluke? Istovremeno, čini se da SAD i EU nisu spremne da se pomire s odgovorom kosovske vlade, pa uprkos jasnoj poruci i dalje pozivaju Kosovo da izmeni svoj pristup i tranziciju sprovede u skladu sa sporazumom o preregistraciji iz 2016.

Kejleb Vou iz nevladine organizacije „Aktiv“ iz Severne Mitrovice, navodi da pritisak međunarodne zajednice, opozicije, ali i frakcija unutar „Samoopredeljenja“ da odluku izmeni neće jenjavati. Ipak, za Kurtija bi, smatra, izmena odluke mogla biti nemoguća misija:

„Čini se da je Kurti založio dosta sopstvenog kredibiliteta i političkog kapitala u održavanje čvrste pozicije prema KM tablicama i zato će mu, posebno imajući u vidu odsustvo bilo kakvog drugog znatnog političkog uspeha, biti teško da opravda bilo šta što može da se protumači kao kapitulacija“, kaže Vou za DW.

-pročitajte još: Sporazum Srbije i Kosova: Zar je važno ko je kome popustio?

Nisu bile od pomoći ni poruke međunarodne zajednice koja od aprila signalizira da je odluka vlade Kosova o ukidanju KM tablica legitimna i u skladu sa sporazumom iz 2016, ali da način sprovođenja, nije adekvatan. Za mnoge na Kosovu takva poruka nema smisla i doživljava se kao pokušaj udovoljavanja Srbiji koja preti nasiljem na Severu.

Premijer Kosova Aljbin Kurti
Premijer Kosova Aljbin KurtiFoto: Anila Shuka /DW

Ojačana atmosfera neizvesnosti

Dodatne argumente takvim interpretacijama dale su i paljevine tri automobila preregistrovana sa KM na RKS oznake u Leposaviću. Za ljude koji pak žive na severu, takvo viđenje je previše pojednostavljeno.

„Važno je podsetiti da je prva odluka vlade doneta jednostrano, u potpunom odsustvu dijaloga ili čak i najosnovnijih konsultacija sa zajednicom kosovskih Srba. Nejasnoće u vezi s odlukom kao i načinom implementacije, ozbiljno su pojačali psihološki pritisak na Srbe na severu i podigli tenzije“, navodi Vou. Dodaje i da je čak teško razlučiti i koliko je bilo razumevanja zahteva međunarodne zajednice, osim činjenice da su ojačali „hoće li ili ne“ atmosferu neizvesnosti.

Uz to, poslednji proces preregistracije u 2018, sproveden uz prećutnu saglasnost Beograda i u koordinaciji sa „Srpskom listom“, rezultirao je sa svega oko 400 preregistracija, iako je trajao godinu dana, a podrazumevao i izbor između KS i RKS oznaka. Ovaj aspekt problema, odnosno nevoljnost srpske zajednice na Severu da se integriše, naširoko se ignoriše u kosovskoj javnosti, a u korist interpretacije o sveopštem „zastrašivanju građana na severu od strane organizovanih kriminalnih grupa“.

„Kritike kosovske opozicije prema Kurtiju isključivo su zasnovane na njegovom neuspehu da očuva ono što oni vide kao ključna savezništva s delovima međunarodne zajednice. Te kritike se nikako ne mogu sagledati kao želja da se prema srpskoj zajednici zauzme pomirljiviji stav, već isključivo kao briga za odnose s međunarodnom zajednicom“, kaže Kejleb Vou.

Poruka ispod brisača: akcija protiv preregistracije
Poruka ispod brisača: akcija protiv preregistracijeFoto: Milica Andrić/DW

Malo ko veruje u realne posledice odbijanja poslušnosti

Međutim, iako međunarodna zajednica nastoji da „kupi više vremena kako bi Beograd i Priština došli do zajedničkog dogovora o ovom problemu“, Vou smatra da ozbiljne posledice po Kosovo zbog odbijanja zahteva ipak nisu neminovne.

„Najočigledniji rizik jeste odbijanje vizne liberalizacije, što bi u očima albanske javnosti bio ogroman neuspeh spoljne politike. U ovom trenutku to je najveća ’šargarepa’ koju međunarodna zajednica ima – a pitanje je sada do koje mere su ti akteri, pre svega Evropska unija, spremni da kazne kosovsku vladu“, kaže on i dodaje da jeste jasno da je nezadovoljstvo Kurtijem veliko, ali ne i da je međunarodnoj zajednici „prekipelo“.

„Uprkos svemu što smo čuli prošle nedelje, moramo ipak da uzmemo u obzir tu činjenicu da je najnoviji izveštaj Evropske komisije bio prilično pohvalan, tako da je uopšte nije garantovano da će vlada se suoči s bilo kakvim ozbiljnijim posledicama“, zaključuje Vou.

S druge strane, na drugu fazu nove odluke vlade Kosova – izricanje novčanih kazni za vlasnike vozila registrovanih na KM koji učestvuju u saobraćaju – Srpska lista najavila je „snažan demokratski odgovor“. Šta bi konkretno taj odgovor mogao da bude, imaju tri nedelje da smisle. Za toliko je i odložena nova eskalacija. Odbijanje srpskih policajaca iz Regiona Sever da izriču takve kazne, mogao bi da bude jedan od odgovora.

U svakom slučaju, dalje pretvaranje tog inače tehničkog pitanja u identitetsko, postaje skoro neminovno. Rasplet po varijanti „Nema predaje, KM ostaje“, ili ukidanje „Miloševićevih tablica“, sada je već preteča odgovora dve strane na nemačko-francuski predlog za novi okvir dijaloga. Jer, bez mirnog rešenja tog pitanja, dovodi se u pitanje mogućnost ozbiljnog dijaloga o nemačko-francuskom predlogu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.