Preregistracija izbeglica u Crnoj Gori

Proces pregistracije, čiji je cilj utvrđivanje tačnog broja i pravnih statusa raseljenih koji borave u Crnoj Gor, trajaće 30 dana, a raseljeni koji se ne preregistruju u tom roku gube taj status u Crnoj Gori. U Crnoj Gori trenutno boravi 16.212 raseljenih sa Kosova, a među njima najviše je Crnogoraca i Srba - oko 9.360. Raseljeni i dalje najviše žele da idu u treće zemlje, ali sve više ima i onih koji žele da se vrate na Kosovo.

Prethodnih godina u Pećki okrug vratilo se 2.450 raseljenih, uglavnom Roma, a želju da se vrate izrazilo je još oko hiljadu i po ljudi. Kroz projekat „Idi-vidi“, omogućeno da im je posete Kosovo kako bi videli u kakvom je stanju njihova imovina, koju pomoć im nudi lokalna zajednica i kakva su njihova prava. Predsednik Udruženje raseljenih sa Kosova Milenko Jovanović objašnjava kakvo su stanje zatekli:

„Rezultati su poražavajući. U 95 odsto slučajeva ljudi su nailazili na uništenu imovinu. U najboljem slučaju imovina je neovlašćeno uzurpirana od strane Albanaca. Povraćaj prava nad imovinom ide jako sporo. Više je politička propaganda i priča da se tamo stvaraju uslovi, nego što je to zaista tako.“

Uslov za diplomatske odnose Crne Gore i Kosova

Rešavanje statusa raseljenih i izbeglih lica jedan je od uslova za ukidanje viza građanima Crne Gore, najavljeno za kraj godine. U tom smislu, ministar rada i socijalnog staranja Fuad Numanović rekao je da će preregistracija i pravni status raseljenih lica biti rešen do kraja godine i time će biti „ispunjeni svi uslovi, kada je u pitanju vizna liberalizacija“.

I predsednik Crne Gore Filip Vujanović je u više navrata saopštio da je stvaranje uslova za povratak raseljenih na Kosovo, „uslov uspostavljanja diplomatskih odnosa između dveju zemalja“.

Autorka: Vesna Rajković, Podgorica

Odgovorni urednik: Ivan Đerković