Premalo poverenja u novog premijera | Politika | DW | 26.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Premalo poverenja u novog premijera

Novi italijanski premijer je možda od parlamenta dobio podršku u planiranim reformama. Ali izgleda da su građani, pa čak i njegove stranačke kolege - skeptični. Šta Mateo Renci uopšte može da promeni u svojoj zemlji?

"Subito" - jedna je od najomiljenijih reči Matea Rencija. Novi italijanski premijer, sa svega 39 godina, najmlađi u istoriji svoje države, priželjkuje reforme. I to "subito" – dakle, brzo. Obećao je po jednu reformu mesečno i - radikalni zaokret.

Kako to namerava da ostvari izgleda da samo on zna, jer parlamentarnu većinu zasniva na istim onim koalicionim partnerima, kao i njegov prethodnik Enriko Leta, kojeg je pre nekoliko dana izgurao sa funkcije premijera. Partnerima se uopšte ne sviđa „ekspresni tempo“ bivšeg gradonačelnika Firence. Jer da jesu odavno bi već „blagoslovili“ reformu izbornog zakona koju Mateo Renci želi da sprovede kao prvu - ili bi se recimo prihvatili rekonstrukcije javne uprave i rezanja prenaduvanog birokratskog aparata. Za Italiju bi to bila prekretnica.

Kabinet nedovoljno dorastao izazovima?

Italien neue Regierung in Rom Parlament Ministerpräsident Matteo Renzi Regierung

Renci u parlamentu

Italijanski mediji su skeptični, kritikuju manjkavo političko iskustvo članova kabineta. "Sve je na Rencijevim leđima", piše Korijere dela Sera. A list La Stampa takođe sumnja da će ova vlada biti u stanju da izvede zemlju iz najteže privredne krize nakon Drugog svetskog rata. I mnogi građani se pitaju šta će se stvarno promeniti u poređenju sa periodom, kada je funkciju premijera obavljao Leta.

Jer Mateo Renci je već treći premijer kojem mandat nisu dali birači, već predsednik države. On, međutim, samouvereno najavljuje kako će to i ostati do kraja mandata aktuelne vlade.

Italijani žele nove izbore

Ankete, međutim, pokazuju da bi Italijani hteli da se na jesen održe novi izbori. I ne samo oni - i u redovima Rencijeve stranke može se čuti mnoštvo kritika. "Nadali smo se da bi Renci mogao da povede stranku do pobede. Ali za to su potrebni izbori", kaže jedan Rencijev stranački kolega u razgovoru za DW. Bivši politički „saputnik“ Matea Rencija, parlamentarac Pipi Čivati iz Monce, pribojava se da će stranka skrenuti u desno i novom premijeru prebacuje da je prilagodio svoj politički program željama desnog tabora.

"Najviše se novom premijeru raduje Berluskoni", izjavio je Čivati u jednom intervjuu i tvrdi: "Renci je tamo gde jeste zato jer mu žele da politički izgori!" Berluskoni bi zaista mogao da špekuliše o tome kako će se Mateo Renci idućih meseci "potrošiti". Jer problemi s kojima je Italija suočena ogromni su, a ni energični političar iz Firence koji voli brza rešenja nema čarobni štapić. Ako bi se stvari zaista tako odvijale, onda bi se njegova zvezda ugasila već pre idućih izbora.

Renci pod velikim pritiskom

Iako je Berluskoni pravosnažno osuđen i prisiljen da se se povuče sa poslaničkog mesta u Senatu, on i dalje povlači konce u italijanskoj politici. Zajedno sa svojim sledbenicima od Rencija zahtevaju reforme, koje oni svih godina koje su bili na vlasti nisu sproveli. Renci će moći da se održi na vlasti samo brzo bude mogao da se pohvali nekakvim uspesima u reformama koje najavljuje. Ali da bi se to dogodilo potrebna mu je podrška drugih stranaka. Istovremeno, podršku u parlamentu jakog Pokreta „5 zvezda“ bivšeg komičara Bepa Grila nema. Šta više, Grilo je već „nagradio“ novog premijera komentarom, kako je i on deo kaste protiv koje se bori. Tako Renciju ne preostaje ništa drugo nego da se osloni na iste koalicione partnere, kao i njegov prethodnik Leta ili čak da pokuša da u svoje planove uključi Berluskonijevu stranku, Forca Italia. U svakom slučaju, rukovođenje zemljom u ovakvim okolnostima, ukazuje na nemoguću misiju, ali vreme će pokazati, da li će se Renci brzo potrošiti, ili će Italija zaista krenuti novim putem.

Autor: Kirstin Hauzen / Dunja Dragojević
Redakcija: Jakov Leon