Preko puta javnog servisa

Tačno je 13 sati. Čuje se džingl – vesti. Nikolas Cimpidas stoji pored svog tonca i kroz stakleni zid posmatra koleginicu koja čita najnovije informacije u studiju. Cimpidas je krupan bradati čovek, nezgrapno se šetka u režiji. Deluje nervozno, na svakih nekoliko minuta iz kožne torbe vadi telefon. Posle vesti ulazi u studio i vodi emisiju grčkog radija, razgovara sa novinarima i političarima o trenutnoj situaciji u Grčkoj. Ako mu se ne radi – može slobodno da ode kući. Jer Cimpidas (na gornjoj slici) i njegove kolege na radiju ERT Open nemaju ni šefove ni ugovore. Radio opstaje samo na njihovom entuzijazmu.

Život i smrt javnog servisa

Na jednom zidu su velike fotografije – jedna podseća na osnivanje državnog radija ERT. Druga na smrt ove medijske kuće. Ta smrt došla je pre tačno godinu dana kada je grčka vlada pod vođstvom Antonisa Samarasa odlučila da zatvori javni servis ERT. Tako su 11. juna nešto pred ponoć prestali prenosi televizije, a radio je ućutao. Navodni razlog – neefikasnost, neophodna štednja, nepotizam i neprofesionalizam na javnom servisu. Preko noći je 2.650 ljudi ostalo bez posla.

Međutim, više od polovine zaposlenih je odlučilo da ne zaćuti, pa su nastavili da emituju program na internetu. Tada je rođen ERT Open u kojem radi oko 300 ljudi. „Nismo imali drugog izbora nego da nastavimo. Nismo imali šta da izgubimo. Vlada nam nije ništa ostavila osim ovog trnovitog puta“, kaže novinar Nikolas Cimpidas. On je zajedno sa svojim kolegama četiri meseca okupirao zgradu ERT – dok ih nije izbacila policija. Danas mora samo da pogleda kroz prozor kako bi video svoje staro radno mesto u predgrađu Atine. On i njegove kolege uselili su se u zgradu koja se nalazi odmah preko puta. Dva radijska studija i nekoliko kancelarija su sve što mogu priuštiti od donacija svojih slušalaca i gledalaca.

Sve je okrenuto naglavačke

U zgradi preko puta se sad nalazi drugi medijski servis: NERIT (Novi grčki radio, internet i televizija). Osnovala ga je Vlada. On bi trebalo da radi isto što i ugašeni ERT – samo bolje. Nikolas Cimpidas ima potpuno jasan stav o toj medijskoj kući: „NERIT nije javni medijski servis, on nije čak ni državni. To je Vladina televizija. Vlada je potpuno kontroliše.“ U NERIT-u rade gotovo isključivo bivši novinari i tehničari ERT-a. Oni podliežu Ministarstvu finansija, parlament odlučuje o postojanju ili nepostojanju tog medijskog servisa.

I George Pleios vrlo kritično gleda na novi državnu radio-televiziju. Ovaj profesor novinarstva na atinskom Univerzitetu bavio se temom zatvaranja ERT. Apelovao je na Vladu da ga samo restrukturira – nikako zatvara. Smatra da je sloboda medija u njegovoj zemlji u opasnosti i to ne tek od zatvaranja ERT: „U idealnoj situaciji bi mediji trebalo da zastupaju interese javnosti i kontrolišu Vladu. Ovde kao da je sve okrenuto naglavačke. Mediji više nisu ti koji paze na celu situaciju, oni više nisu sudije. Oni su 12. igrač na terenu i zastupaju sopstvene političke interese.“

Grčka je na popisu Reportera bez granica u proteklih pet godina nazadovala za 50 mesta prema slobodi medija. NERIT je, kako su tvrdili u Vladi, trebalo da pruži bolje i nezavisnije novinarstvo od ERT. Ali stanje se nije promenilo, tvrdi Helena Alevisu, koja radi u novoj televiziji. „Nema pritiska odozgo ili tako nešto. Šefovi odlučuju o smeru programa, ali svaki urednik može sam uređivati svoj program. Mi u suštini radimo isto kao i u ERT“, kaže ona za DW.

Sloboda košta

Nikolas Cimpidas i njegove kolege s ERT Open žele da rade drugačije. Kažu da nikad nisu bili tako slobodni kao sad. Ovde je svako jednak, nema hijerarhije. Zaposleni su izabrali zastupnika koji će predstavljati njihove interese u Grčkom novinarskom udruženju. Cimpidas je osvojio najviše glasova na tim izborima. „Vrlo je oslobađajući osećaj da smo potpuno nezavisni od Vlade. To nam daje mogućnost da slobodnije izveštavamo, posebno kad se radi o socijalnim temama poput siromaštva ili nezaposlenosti. To je kod ERT često bio problem. To su važne teme pogotovo u vreme krize.“

Sloboda ima i svoju cenu: Otkad su otpušteni, Cimpidas i njegove kolege žive od novčane pomoći za nezaposlene. Cimpidas dobija oko 500 evra mesečno, porodica mora da ga pomaže finansijski. Kolege, koje ne mogu računati na pomoć porodice, dobijaju pakete s hranom od udruženja novinara. Godinu dana nakon što je otpušten, Cimpidasu ističe novčana pomoć za nezaposlene. Ista je situacija i s njegovih 300 kolega. U isto vreme im istječe i zdravstveno osiguranje. Još ne znaju šta će i kako dalje. Možda će osnovati radio u kojem će udeo imati slušaoci i gledaoci. A možda će ipak pokušati da pronađu sponzore.