Preko Plješevice do EU | Politika | DW | 23.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkanska ruta

Preko Plješevice do EU

Dolaskom lepog vremena, povećava se broj migranata u BiH. Granična policija te države nije spremna za novi izazov, a stari problemi i dalje ostaju nerešeni. Novim migrantima se uskraćuju dokumenti.

U ranu i vedru aprilsku zoru Mohamad Naser iz Sirije nabacio je ogroman ruksak na leđa sa zalihama hrane, vode i nešto odeće, te sa grupom prijatelja napustio Bihać. Krenuo je u šumovite predele planine Plješevice koja je prirodna granica BiH i Hrvatske u nameri da se domogne zemalja zapadne Evrope.

Svi u grupi su bili maksimalno oprezni i pažljivi, te su napredovali bolje od očekivanog, sve do poslepodnevnih sati kada su ih primetili policijski službenici BiH. Oni su ih okupili u veću grupu sa oko stotinjak ljudi i vratili na polaznu tačku – u grad Bihać - čime je i ovaj pokušaj prelaska granice propao.

Mohamedu je ovo drugi pokušaj prelaska granice u nadi da će za boljim životom nekako doći do Holandije, gde želi da nastavi studije, radi i pomaže roditeljima koji su ostali u Damasku. Malo je potišten, ali i dalje optimističan te veruje da će više sreće imati drugi put.

	Bosnien und Herzegowina | Flüchtlinge auf der Balkanroute (DW/A. Kamber)

Noćni prelasci su za migrante mnogo povoljniji

„Nemam gde da spavamo, nemam šta da jedemo"

Njegov poznanik iz Avganistana nije dugo čekao sledeću priliku i već s prvim mrakom se ponovo zaputio na Plješevicu, drugi put istog dana: „Nemam karton jer sam tek stigao i vlasti ovde više ne daju kartone bez kojeg me neće pustiti u IOM (Međunarodna organizacija za migracije) kamp. Nemam gde da spavam, nemam šta da jedem i moram ići dalje", pojašnjava složenu i tešku situaciju u kojoj se nalazi i nestaje sa manjom grupom saputnika u šumi u momentu kada počinju prve kapi kiše.

Na svom putu prema boljem životu ovi ljudi izbegavaju naseljena mesta, puteve, kretanje danju ili na otvorenom prostoru i nastoje da ostanu neopaženi koliko mogu. Tamo ih čekaju brojne opasnosti: mogu zalutati, naleteti na minu zaostalu iz rata, pasti i ozlediti se, iscrpiti ili smrznuti se tokom hladnih noći. Amnesti Internešenal izveštava da je na ovom putu jedna trudnica videla medvjeda - strah je izazvao spontani pobačaj.

„Broj policajaca će biti veći od stanovnika Korenice"

S druge strane Plješevice spremno ih čekaju policajci iz Hrvatske koji su postavili kontrolne punktove ili terenskim vozilima patroliraju putem, u šta se ekipa DW-a uverila čim je prešla granicu. Prolazimo kilometre područja koja su uglavnom nenaseljena i gde se smenjuju šuma i proplanci. I ono malo sela i zaselaka je raseljeno i teško je sresti ionako retke stanovnike na području od Plitvičkih jezera do Korenice. Kažu nam da su tokom zime migranti koristili napuštene kuće ili štale, gde bi se sklanjali tokom lošeg vremena. 

„Velika muka je morala naterati ove ljude i meni je njih veoma žao", govori za DW Veljko iz sela Kapela Korenička koji tu sa ženom provodi sunčani deo godine. Kažu da se ne plaše, i da su nekoliko puta imali priliku da vide migrante na ovom području, koji bi im mahnuli i nastavili put prema šumi.

Na samom ulazu u Korenicu policija zaustavlja i kontroliše vozila te posebnu pažnju posvećuju kombijima i teretnim vozilima. „Ako potraje ovo sa migrantima, broj policajaca će biti veći od stanovnika Korenice", govori nam stanovnik ovog gradića podno planine Plješevice čiji se vrhovi i dalje bele od snega.

Granična policija BiH: „Nećemo moći samostalno"

„Sa dolaskom proleća i lepših vremenskih uslova broj dolazaka migranata i izbeglica se povećao, što se moglo i očekivati", kaže Edita Selimbegović iz IOM-a. U njihovim centrima se trenutno nalazi 4.200 migranata i izbeglica, a najveći broj ih je u centru Bira u Bihaću, te Miral u blizini Velike Kladuše.

„Na granici sa Bosnom i Hercegovinom angažovan je dovoljan broj hrvatskih policajaca koji poseduju moderna tehnička sredstva dubokog optičkog i radarskog nadziranja granične crte danju i noću, u svim vremenskim uslovima. Od juna 2018. godine će se granica s BiH nadzirati i iz vazduha u saradnji s agencijom EU za evropsku graničnu i obalnu stražu (Fronteks), koja je ustupila avion za nadzor spoljnih granica EU", govori za DW Maja Brozičević, portparolka ličko-senjske Policijske uprave koja pokriva ovo područje.

	Bosnien und Herzegowina | Flüchtlinge auf der Balkanroute (DW/A. Kamber)

Spavaonica za izbeglice

Istovremeno, njihove kolege iz Granične policije BiH imaju mnogo više problema te im trenutno nedostaje 342 policijska službenika i to za obavljanje osnovnih poslova, bez vanrednih okolnosti i složenog stanja na granici kakvo je sada.

Tvrde kako neće moći samostalno, s postojećim materijalno-tehničkim kapacitetima i brojem službenika da reše složeno stanje na granici bez značajne podrške državnih i entitetskih organa. To se posebno odnosi na finansijsku podršku za nabavku sofisticirane specijalističke opreme za kontrolu granice.

„Od 1. januara do 1. aprila 2019. godine u pokušaju ili neposredno nakon ilegalnog prelaska državne granice pripadnici Granične policije BiH otkrili su 1.502 državljana visokog migracijskog rizika i istovremeno sprečili ilegalan prelazak 2.471 migranta. Najveći broj ilegalnih migranata je iz Pakistana, Iraka, Sirije, Irana, Afganistana, Palestine..." kaže za DW portparolka Granične policije BiH Sanela Dujković.

Hrvatska negira izveštaje organizacija

Prema poslednjem izveštaju Amnesti Internešnala hiljade žena, muškaraca i dece je zarobljeno u BiH bez osnovnih uslova za život. Bosna i Hercegovina im ne može pružiti adekvatnu zaštitu ili životne uslove, a improvizovani kampovi su nehigijenski, nemaju toplu vodu, medicinsku negu i dovoljno hrane, stoji u izveštaju.

U prvih deset meseci 2018, najmanje 12 ljudi se utopilo na zapadnom Balkanu, od kojih je većina pokušavala da pređe granicu između Hrvatske do Slovenije, a više desetina je umrlo na druge načine. Oni koji pokušavaju da pređu granicu često su izloženi proterivanju u BiH, često popraćenom nasiljem i zastrašivanjem, bez razmatranja njihovih zahteva za azil, navodi u izveštaju Amnesti Internešenala.

Hrvatska policija negira izveštaje nevladinih i humanitarnih organizacija te svedočenja migranata o nasilnim i nehumanim postupcima, te insistiraju na tome da su postupci policajaca u skladu sa zakonom.

„Sve dostupne informacije o mogućim navedenim optužbama o primeni sile nad migrantima ili činjenju kaznenih dela na štetu migranata ovo Ministarstvo u svakom pojedinom slučaju pomno proverava, a u Policijskoj upravi ličko-senjskoj nije pokrenut ni jedan disciplinski postupak protiv policijskih službenika zbog prekoračenja ovlasti, odnosno prekomerne upotrebe sile, te nije primljena niti jedan protest na tu temu" kaže Maja Brozičević i dodaje da prilikom postupanja prema migrantima policija poštuje njihova temeljna prava i dostojanstvo te im omogućuje pristup sistemu međunarodne zaštite ukoliko im je takva zaštita potrebna.

Vraćanje na entitetsku granicu

Vlasti u Unsko-sanskom kantonu su dale rok od 30 dana vlastima BiH da zatvore migrantske kampove Bira i Miral te da sve migrante i izbeglice izmeste u nenaseljeno područje izvan gradova. Rok ističe 8. maja.

	Bosnien und Herzegowina | Flüchtlinge auf der Balkanroute (DW/A. Kamber)

A autobus...

U međuvremenu su se dosetili nepopularne metode kojom krše ljudska prava i pravo migranata na slobodno kretanje, a suštinski ne rešavaju problem. Naime, na ulazima u kanton policajci dočekuju autobuse i vozove iz kojih izvode izbeglice i migrante te ih vraćaju na entitetsku granicu.

Najveća koncentracija izbeglica i migranata je na ovom području pošto je iz Bihaća i Velike Kladuše najkraći put do Italije, koju smatraju sigurnom zemljom i odakle ih neće vratiti nazad u BiH. 

Ne žele da ostanu u BiH

Svi ovi ljudi imaju jasan cilj, a to je da stignu do razvijenih zemalja zapadne EU i tamo nastave, nadaju se, srećniji život i sa životnim uslovima boljim od onih u zemljama iz kojih dolaze. Gotovo niko od njih ne razmišlja da ostane u BiH i čim se ukaže prva povoljna prilika oni se u manjim grupama i sa ruksakom na leđima, probijaju vrletima planine Plješevice ili kroz šume u okolini Velike Kladuše, prema Hrvatskoj i dalje.

Ako ih uhvate, uskoro će opet pokušati. Neće odustati, to svi odlučno tvrde. Prešli su hiljade kilometara peške, njihova putovanja su izuzetno skupa, mukotrpna i trajala su mesecima, pa i godinama, a od cilja ih sada deli manje od 200 kilometara.

	Bosnien und Herzegowina | Flüchtlinge auf der Balkanroute (DW/A. Kamber)

Na balkanskoj ruti

Isto potvrđuje i statistika. U protekloj godini u BiH je ukupno je ušlo 24.069 migranata i izbeglica , a 20.000 njih je već izvan BiH. 

Prema dosadašnjim najavama, ali i po svedočenju samih migranata, Bosna i Hercegovina u narednom periodu može očekivati pristizanje novih izbeglica i migranata koji će iskoristiti toplije vreme i nedovoljno pokrivene granice kako bi preko Balkana stigli do zapadne Evrope. Ostaje da se vidi kako će se snaći i reagovati državne i lokalne vlasti, stanovništvo kao i međunarodne humanitarne organizacije, ali i kakve će korake preduzeti EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM