Svaka vojska na svetu neguje tradiciju. Vojničke pesme, simboli, svojevrsne relikvije i priče o hrabrosti i junaštvu u borbi, trebalo bi da inspirišu aktivne vojnike. Preci su uzori. To možda zvuči čudno za one koji nemaju iskustva s vojskom, ali sa stanovišta vojnika koji za svoju zemlju rizikuju život, to jeste važno – i za socijalnu koheziju trupa, i za identitet.
Prezentacija svojevrsnih relikvija Vermahta i vojnička romantika u društvenim prostorijama u kasarnama Bundesvera, ipak su šokirali mnoge Nemce. I to s pravom. Zabrinjavajuće je i protivno istoriji to da se Vermaht iz doba nacizma tako jednostrano stilizuje kao uzor za vojnike. Istina je da je u vojsci naših roditelja i deda bilo i heroja. I istina je da je većina vojnika Vermahta ostala „čista“, ako je tako nešto u ratu uopšte moguće.
Zločini Vermahta
S druge strane, delovi Hitlerove vojske počinili su najteže ratne zločine. Vermaht je u istočnoj Evropi vodio brutalni rat do istrebljenja. Vermaht je aktivno podržavao Vafen-SS pri deportaciji Jevreja i masovnim streljanjima civila. Vermaht je namerno, do smrti, izgladnjivao stotine hiljada sovjetskih ratnih zarobljenika. Zbog toga Vermaht ne može da bude uzor vojnicima jedne demokratske države koja operiše u međunarodnim savezima.
Zamislite da poljski vojnici u okviru NATO smešteni u nemačkoj kasarni moraju da gledaju relikvije Vermahta – između ostalog i oružje kojim su ubijani njihovi preci. To bi bio skandal bez presedana. Zato je ispravno to što ministarka odbrane Ursula fon der Lajen hoće da kasarne od svega toga očisti. Trebalo bi revidirati i takozvani Ukaz o tradiciji Bundesvera, kojim se od 1982. reguliše na koje tradicije nemačka vojska treba da se poziva, a na koje ne. Time će se konkretnije regulisati i odnos prema Vermahtu
Pravi heroji su bili u pokretu otpora
Bilo bi bolje kada bi Ministarstvo odbrane napravilo rez i reklo: dosta je bilo s tradicijom Vermahta, dosta je s kasarnama koje nose imena generala Vermahta – ljudima koji nisu imali hrabrosti da se usprotive Hitlerovim istrebljivačkim planovima ili da se povuku. Umesto toga, te kasarne bi trebalo nazvati po imenima članova otpora protiv Hitlera – po grofu Štaufenbergu, Heningu fon Treskovu i drugima. Ti oficiri Vermahta koji su hteli da ubiju Hitlera, bili su hrabri do smrti i mogu da budu uzori modernim vojnicima. Našoj vojsci potrebno je više građanske hrabrost.