Predstava, demonstracija sile ili objava rata? | Politika | DW | 01.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Predstava, demonstracija sile ili objava rata?

Američka vojska poslala je borbene avione tipa F-22 na manevre u Južnu Koreju. Ovi bombarderi, sa nadimkom Raptor, koriste najmoderniju „stelt“ tehnologiju i zbog toga su nevidljivi za radar.

default

Severna Koreja

Sjedinjene Američke Države nisu objavile koliko je aviona F-22 upućeno u američku bazu Osan, na teritoriji Južne Koreje. Posmatrači to tumače kao demonstraciju sile, koja bi trebalo da odvrati Severnu Koreju od provokacija.

Pored svih napetosti, diktator Kim Džong Un sazvao je za danas redovni sastanak parlamenta Severne Koreje, na kome je izabran novi premijer, Pak Pon Džu. Zapravo on je sa te funkcije smenjen 2007. godine, a njegov ponovni izbor sugeriše da će Pjongjang posvetiti više pažnje privredi, koju duboko opterećuju ogromna izdvajanja za vojsku, kao i sankcije. Prema podacima Ujedinjenih nacija, dve trećine stanovnika Severne Koreje redovno se suočavaju sa nedostatkom hrane.

Napetosti na Korejskom poluostrvu i dalje rastu.

Nordkorea erklärt Kriegszustand

Vojska Severne Koreje

Predsednica Južne Koreje Park Geun-Hje preti masivnom vojnom reakcijom u slučaju napada Pjongjanga. Prilikom susreta sa ministrom odbrane, ona je izjavila da pretnje sa severa uzima „veoma ozbiljno“

„„Ako bude bilo kakvih provokacija protiv Južne Koreje i njenog naroda, trebalo bi odmah odgovoriti vojnim sredstvima, bez ikakvih političkih razmatranja. Kao vrhovni komandant vojnih snaga ove zemlje, u slučaju iznenadne provokacije Severne Koreje, osloniću se na procene vojske."

Pretnje se razmenjuju sa obe strane granice još od nuklearne probe koju je Severne Koreja izvela u februaru. To je treći uspešni test te vrste, koji je Pjongjang izveo bez podrške svog ključnog saveznika, Kine. Sankcije Ujedinjenih nacija su tada pooštrene, a Severna Koreja počela je sa pretnjama da će nuklearnim oružjem napasti američke vojne baze u Japanu, pa čak i zapadne delove Amerike. Ove subote, vrh komunističke partije proglasio je ratno stanje. Ta odluka je navodno, dočekana sa slavljem.

Vojna moć Pjongjanga

Südkorea Soldaten

Snage Južne Koreje

Taj potez nema smisla, zbog toga što su dve Koreje u ratnom stanju već decenijama. Rat je u stvarnosti okončan 1953. godine, ali samo primirjem, ne i mirovnim sporazumom. Iz Pjonjanga se čuju i bombastične pretnje da će Južna Koreja biti „more plamena“.

Kim Džong Un i vlastodršci Severne Koreje uzdaju se u vojsku koja broji 1.200.000 vojnika. Država u kojoj živi 24 miliona ljudi raspolaže sa oko 3.600 tenkova i 650 aviona. Jedino u ratnoj mornarici Severna Koreja ima mnogo manje brodova od Južne, ali zato ima veliki broj podmornica kojima bi mogla da ugrozi trgovački promet. Istovremeno, vojska - za koju Severna Koreja troši četvrtinu svog nacionalnog dohotka – daleko je impresivnija na papiru, nego u stvarnosti. Vojna oprema je često zrela za muzej – na primer, tu je 110 Mig-ova 19.

Rizikuju se milioni života

Tehnološki gledano, Južna Koreja i njen saveznik, Amerika, daleko su nadmoćniji. Ipak, južnokorejska metropola Seul nalazi se veoma blizu granice sa Severnom Korejom i napad konvencionalnim projektilima bio bi dovoljan da izazove veliki broj žrtava.

Ali tu je i nuklearni potencijal Severne Koreje, koji je, kako se i tamošnji Centralni komitet Komunističke partije izrazio, "najveće blago" te zemlje od kojeg "nikad" neće odustati, ni za milijarde dolara. Prošli Korejski rat odneo je život 940.000 vojnika i oko tri miliona civila - a novi sukob bi lako mogao biti još krvaviji.

Predstava za javnost

Pojedini posmatrači smatraju da je proglašenje ratnog stanja pokušaj Kim Džong Una da učvrsti svoju vlast. Profesor političkih nauka na Nemačkom vojnom univerzitetu u Hamburgu, August Pradeto, tvrdi da mladi vođa pokušava da se prestavi kao zaštitnik Severne Koreje tokom američkih i južnokorejskih vojnih vežbi.

„To pre svega ima unutar-političku funkciju, ali bi trebalo nešto da pokaže i spoljnom svetu: Mi se protivimo ovim manevrima, bunimo se. Uprkos tome, Pjongjang ima malo mogućnosti da odgovori vojno, na bilo koji način.“

Profesor Pradeto napominje i da oštra retorika Severne Koreje donekle ide na ruku interesima Vašingtona: „Sjedinjene Države žele da ojačaju svoje baze u regionu Pacifika, pre svega u Južnoj Koreji i u Japanu, kao i protivraketni štit u toj oblasti. Reakcija Severne Koreje na manevre sigurno nije nepovoljna za Sjedinjene Države, koje žele da legitimišu svoj položaj i planove.“

Priredio: Darko Janjević (ard, špigel, dw)
Odg. urednik: Jakov Leon