Predsedničko-premijerska „rokada“ u Rusiji

Pod naslovom „Svetlo u carstvu senki“, list Noje osnabriker cajtung osvrće se na početak parlamentarnih izbora u Rusiji:

„Parlamentarne izbore u Rusiji, predsednik Dmitrij Medvedev opisuje kao vrhunac demokratije. Time je u zabludi baš kao i premijer Vladimir Putin, koji je posmatrače na izborima nazvao izdajnicima. Državno tužilaštvo optužije organizaciju Golos, jer je navodno vodila ilegalnu kampanju protiv vladajuće partije Jedinstvena Rusija. Skandalozna situacija dolazi do izražaja na televiziji: opozicionari praktično ne dolaze do reči. Dogovorena zamena službi Medvedeva i Putina upotpunjuju sliku jedne autoritarne države. Sadržajno oni nemaju mnogo toga da ponude. Putin se igra sa strahom ljudi, Medvedev patetično naglašava svoje zasluge za naciju. Predizborna borba im je bila difuzna, a program nejasan. U površinski najvećoj zemlji sveta posrće sprovođenje reformi, dok korupcija raste. Međutim ima i svetla u carstvu senki. Putinova popularnost snažno opada. Polovina stanovništva izbore vidi kao farsu. Nezadovoljstvo koje se pretvara u kritičnu svest sve je snažnije. Rusija želi da izađe iz apatije“, zaključuje Noje osnabriker cajtung.

Mitelbajeriše cajtung: Dvanaest godina partija iz Kremlja „Jedinstvena Rusija“ i Vladimir Putin beležili su uspon. Sada je zaduvao drugi vetar. Ankete pokazuju da Jedinstvena Rusija neće osvojiti više od 59 odsto glasova i time više neće imati dvotrećinsku većinu u Dumi. Na izboru za Dumu 2007. godine Jedinstvena Rusija je osvojila 64 odsto glasova. Na jednoj sportskoj manifestaciji u Moskvu Putinu se prvi put zviždalo. Šta se dogodilo? Nakon haotičnih devedesetih pod Borisom Jeljcinom, kada su Rusi mesecima morali da čekaju na isplatu plata i penzija, pod Putinom su dobili stabilnost. Ali finansijska kriza jasno pokazuje granice mogućnosti. Nada da će i nadalje biti sve bolje počinje da slabi.

Iskustvo sa privrednom krizom

Kremlj pokušava da probudi nadu ljudi u Rusiji izbornim obećanjima. Ukupno 1,1 biliona evra ruska vlada planira u narednih devet godina da investira u zdravstvo, suzbijanje siromaštva i sport. Ali odakle bi taj novac trebalo da dođe? Da li će Putin posle izbora zaista da uvede veći porez za bogate, kao što je i najavio? Statistike pokazuju da rusko ekonomsko čudo nije otporno na krizu. U prvom kvartalu 2011. broj siromašnih povećao se na 2,3 miliona. 16 procenata Rusa mesečno dobija 154 evra, što je ispod egzistencijalnog minimuma. Međutim, verovati da će ekonomski problemi pokrenuti socijalne proteste je samo posmatranje situacije iz perspektive zapadnih očiju. Kao što se videlo u poslednjih dvadeset godina, Rusi imaju veliko iskustvo sa privrednom krizom. Od izbijanja finansijske krize 2008. u manjim ruskim gradovima ponovo dominira naturalna razmena i međukomšijska pomoć.“

Nemci malo znaju o Rusiji

„U petak je užurbano pokrenuta tužba protiv „Golosa“, organizacije zadužene za posmatranje izbora koju finansira Evropska unija. Ruske sudske vlasti međutim nisu reagovale na ultra-nacionalistu Vladimira Žirinovskog koji je u izbornoj kampanji nastupio sa sloganom „Za Ruse“. U Rusiji, u kojoj živi 16 miliona muslimana, izborna parola Žirinovskog može da naruši miran suživot građana. U razvoju demokratije, Zapad na najbolji način može da pomogne Rusiji otklanjanjem barijera, tu se pre svega misli na viznu-barijeru koja mnogim mladim Rusima otežava da upoznaju Evropu. Tu su i jezičke i informacione barijera. O ruskoj svakodnevici i širokom opozicionom spektru, od aktivista za zaštitu životne sredine, preko društvenih inicijativa, pa sve do blogera, Nemci još znaju premalo“, piše Mitelbajeriše cajtung

„Putin liberalniji od 90 odsto Rusa“

Berliner morgenpost: Nova srednja klasa u Rusiji pod Jeljcinom je osetila ukus demokratije, doduše u jednoj novoj formi. Predstavnici te klase danas su uglavnom srednjih godina. Oni se između ostalog pitaju i gde odlaze ogromne sume novca zarađene od gasa i nafte, koje su hitno potrebne za izgradnju stanova, zdravstvo i infrastrukturu. Nova srednja klasa od Medvedeva je očekivala sistemske reforme i modernizaciju kroz saradnju sa Zapadom. Ali od tih očekivanja, kao što je poznato, nije bilo ništa. Putin se sa druge strane zalaže da modernizaciju, ali u ruskim nacionalnim okvirima. Ispitivanja pokazuju da svaki četvrti Rus želi da napusti zemlju i ode na Zapad. Među preostalim partijama koje se bore za ulazak u parlament, demokrata je malo i oni nemaju velike izglede da pređu prag i osvoje više od pet odsto glasova. Uloga bučnih komunista Zjuganova i Žirinovskog je pre svega da svetu pokažu da je Putin taj koji stoji između Rusije i haosa. Molotovljev unuk, koji je takođe u „Jedinstvenoj Rusiji“, nedavno je izjavio da je Putin liberalniji od 90 odsto Rusa. To može da bude tačno ili ne, ali unutrašnja i spoljna politika Rusije postaće sirovija i grublja.“

Priredio: Boris Rabrenović
Odgovorna urednica: Dijana Roščić