Predsednik koji uništava Bosnu | Izbor iz štampe | DW | 24.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Predsednik koji uništava Bosnu

Predsednik BiH Milorad Dodik želi da uništi zemlju kojom vlada. On se izruguje žrtvama, osniva paravojne snage pod nazivom rezervni sastav policije i sanja o velikosrpskoj državi, piše Bazler Cajtung.

Bosnien Herzegowina Milorad Dodik Präsident der Republika Srpska (picture alliance/AP Photo/D. Vojinovic)

Milorad Dodik - Predsednik roji radi protiv svoje države

Švajcarski list Bazler Cajtung piše da je Milorad Dodik najverovatnije jedini predsednik na svetu, koji bi sopstvenoj državi najradije zadao smrtni udarac kao i da na tome radi već godinama. "U Sarajevu jedva može da ga se vidi. U glavnom gradu BiH on se oseća kao krme u Teheranu. Tvrdi i da je BiH nemoguća država, koju je Zapad kreirao kako bi sprečio da se svi Srba na Balkanu ujedine. Ističe i da će jednoga dana san Srba da se ostvari i da će on Republiku Srpsku da prekrsti u "Zapadnu Srbiju", proglasiti nezavisnost i priključiti Srbiji."

Ove pretnje bi mogle da se odbace kao bajke za laku noć jednog demagoga, koji se poput kameleona prilagođava različitim vremenima, primjećuje novinar švajcarskog lista i podseća da je Dodik 90-tih bio nosilac nade - dašak svežeg vetra, kako je izjavila tadašnja američka ministarka spoljnih poslova Madejn Olbrajt.

"On je tada osudio ratne zločine svojih sunarodnjaka i zatražio od Karadžića i Mladića da se predaju Haškom sudu. No navodni socijaldemokrata Dodik se pretvorio u velikosrpskog agitatora, koji potkopava ustavno uređenje BiH. On osuđene ratne zločince Karadžića i Mladića naziva borcima za slobodu i herojima i kaže kako bi ulice i trgovi trebalo da nose njihova imena. Genocid nad 8.000 muslimana u Srebrenici je za Dodika fabrikovan mit. Nedavno je u Banjaluci organizovao pseudo-naučnu konferenciju sa ciljem istorijskog revizionizma. Skupu su prisustvovali Boris Krnjić alias Alexander Dorin, poznat kao osoba koja notorno negira genocid, i različiti teoretičari zavjera iz Rusije i SAD-a. Kada je američki predsednik Trump građanima BiH čestitao Dan državnosti, dobio je odgovor da bosanski Srbi taj dan ne slave. To je Dodik poručio čoveku u Beloj kući, koji teško da je upoznat sa osećajima srpskih nacionalista."

Agenti iz Rusije i Srbije?

"Dodik istovremeno udara temelje za secesiju Republike Srpske od države BiH. Parlament RS je prošle sedmice donio odluku o osnivanju teško naoružanih paravojnih trupa, koje se eufemistički nazivaju rezervnim sastavom policije. Eksperti za sigurnost u Sarajevu takvu mobilizaciju smatraju provokacijom."

List navodi i da je u novom zakonu o policiji u RS predviđeno da se u posebnim istragama smiju uključiti strani eksperti kao i da zbog toga politički posmatrači u Sarajevu dižu uzbunu i tvrde da agenti iz Rusije i Srbije na taj način mogu da nesmetano deluju u zemlji. List piše i da je debata o promeni granica između Srbije i Kosova dobro došla Dodiku i upućuje na njegovu izjavu po kojoj on, ako se Srbija pomiri sa nezavisnošću Kosova, ne vidi razlog za ostanak RS u okviru BiH.

Johannes Hahn und Milorad Dodik (DW/M. Maksimovic)

Milorad Dodik i Johanes Han u Briselu

Autor citira i istoričara Husniju Kamberovića, koji kaže ovakva retorika uljeva strah, jer "odvajanje RS jedva da će biti moguće bez proljevanja krvi". Svakodnevne Dodikove provokacije truju političku klimu i šamar su za svakog Bosanca, koji se zalaže za zajednicu ravnopravnih građana, smatra Kamberivić.

Nacionalisti koji sanjaju o islamskoj državi

Bazler Cajtung se osvrće i na "nacionaliste među bosanskim muslimanima koji zahvalno uzimaju bačenu rukavicu" na dvoboj i koji u slučaju raspada BiH sanjaju o islamskoj državi. Na to također upozorava istoričar Kamberović. Pored toga, u muslimanskim nacionalističkim krugovima u Sarajevu ne postoji spremnost da se priznaju sopstveni zločini. Tako su na pravoslavni Božić 1993. u jednom selu u blizini Srebrenice ubijene desetine Srba, a do danas niko nije osuđen.

Autor teksta napominje da velika većina ljudi odbacuje mogućnost novog rata ali da su šanse da se slomi dominacija nacionalističkih partija Srba, Bošnjaka i Hrvata male. I dok neodgovorni političari ekstremnim i proračunatim izjavama podgrejavaju napetosti, građani gube strpljenje. U posljednje 4 godine zemlju je napustilo 150.000 mladih i dobro obrazovanih ljudi. Postoje i male firme koje dobro posluju, u kantonu Sarajevo vladaju leve, liberalne i multietničke partije, u nogometnoj reprezentaciji BiH igraju fudbaleri svih nacionalnosti - pa ipak to ne može da zavara.

Na kraju članka novinar se vraća Dodiku. Navodi da je on na crnoj listi SAD-a, iako je poslednjih godina potrošio preko 30 miliona švajcarskih franaka na lobiranje u Vašingtonu. Spominje i EU, koja samo apelima pokušava da privoli Dodika da se urazumi. Nedavno je Dodik, kaže se u tekstu, boravio u Briselu ali je prije toga pojasnio tri stvari: da će koristiti pasoš Srbije, da je Bosna za njega samo radno mesto i da, ako je Drina granica između Srbije i BiH, "mi ćemo je popiti". Zvuči smešno, ali to nije komedija.

A onom ko progovori o tome šta ne valja u Dodikovoj zemlji, glava je u torbi. U ponedeljak je u Banjaluci ubijen jedan srpski biznismen. On se stalno žalio na pokušaje ucene i reketiranja. Za ministra sigurnosti BiH to je "ubistvo sa potpisom vlasti", kaže se u podužem članku objavljenom u listu Bazler Cajtung.

Regisseur Kroatien Oliver Frljic (privat)

Režiser Oliver Frljić

"Pozorište mora da dekonstruiše nacionalizam"

Njemački list Velt donosi intervju sa Oliverom Frljićem, pozorišnim režiserom rođenim u Bosni, koji u kamernom teatru u Štutgartu sa svojim evropskim timom glumaca izvodi pozorišni komad u kojem reaguje na izazove sa kojima se suočava EU, posebno u kontekstu migracija. Frljić kaže kako "pozorište mora da dekonstruiše nacionalizam" ali i sve druge "izme" podela. Predstava se igra na engleskom ali postoje delovi gde glumci iz različitih, manje ili više demokratskih zemalja govore i svoj jezik.

"Iako postoje elementi podele, komunikacija na političkom polju koje je pozornica, je veća od samo verbalnih kodova" kaže Frljić i podvlači kako ga u svemu najviše zanima odbrana demokratije kako u pojedinačnim zemljama i nacijama tako i u EU.

"Pored toliko drugih zemalja i Nemačka je dosegla tačku, na kojoj antidemokratske partije i struje ugrožavaju sistem. I to pozorište ne može i ne sme da ne vidi", kaže Frljić. On podvlači da ne teži ukidanju razlika već "udaljavanju od nacionalnih i većem fokusiranju na individualne identitete".

Priredila: Jasmina Rose

DW.COM