Predsednički izbori: Ni Tramp nije iznad Ustava | Politika | DW | 31.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

SAD

Predsednički izbori: Ni Tramp nije iznad Ustava

Američki predsednik Donald Tramp je na Tviteru objavio moguće odlaganje novembarskih izbora. Ali, da li on ima moć to da promeni?

Donald Tramp

Donald Tramp

Može li Tramp odložiti održavanje predsedničkih izbora, zakazanih za 3.novembar 2020?

Ne. Američki Kongres je još 1845. ustanovio da se predsednik bira svake četiri godine u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. (Po onoj staroj: zašto jednostavno, kad može komplikovano?) Za promenu Izbornog zakona SAD, Trampu je potrebna podrška oba doma, Predstavničkog doma i Senata. No, malo je verovatno da će Republikanci, koji imaju većinu u Senatu, glasati za takvo jedno odlaganje, takođe i da bi Demokrate, koje imaju većinu u Predstavničkom domu, mogle to učiniiti. „S obzirom da imamo podelu vlasti u našoj vladi i nismo diktatura, predsednik ne može jednostavno da promeni zakon", kaže Džejms Gardner, profesor prava na Državnom univerzitetu Njujorka u Bafalu.

A šta ako Tramp proglasi vanredno stanje u celoj zemlji?

U vanrednom stanju („State of Emergency") važe posebna pravila, ali čak ni tada Tramp ne bi mogao sam da promeni zakon. Većina pravila tokom vanrednog stanja se bavi time kako predsednik raspoređuje sredstva, a za odlaganje izbora bi mu bila neophodna saglasnost Kongresa, čak i u najekstremnijim uslovima.

Da li su u istoriji SAD ikada odloženi izbori?

Ne. Ni ratovi, ni ekonomske krize, ni epidemije gripa Amerikance ne mogu da udalje od glasačkih kutija. Navodno je 2004. Vlada Džordža V. Buša razmatrala mogućnost odlaganja izbora zbog terorističkih napada, ali ideja je veoma brzo odbačena. Tadašnja savetnica za nacionalnu bezbednost, Kondoliza Rajs je izjavila da bi Sjedinjene Američke Države održale izbore i „ako bi zemlja bila u ratu, čak i u građanskom ratu. Naši izbori bi trebalo da se održe u predviđeno vreme".

Ali, šta bi se desilo, ako ne bude glasanja 3. novembra? Da li bi Tramp mogao da neograničeno ostane na funkciji?

Ne. Kraj predsedničkog mandata određen je Ustavom SAD. Trampovo vreme i vreme njegovog potpredsednika Majka Pompea u Beloj kući ističe 20. januara 2021. u 12 sati. Ako bi se dogodilo da iz nekog razloga do tada ne bude mogao da osvoji 270 glasova izbornika (na primer ako se u nekoj od saveznih država ne bude glasalo), na snagu stupaju pravila koja se primenjuju u slučaju neočekivanog odlaska predsednika sa funkcije. A sledeća u redu, nakon predsednika i potpredsednika je predsedavajuća Predstavničkom domu: Trampova omražena demokratkinja, Nensi Pelosi.

Koliko je opravdana zabrinutost da Tramp ne prihvati poraz i ostane na funkciji?

Posmatrači izbora polaze od toga da je Trampova konstantna kritika glasanja putem pošte, usmerena ka tome da diskredituje izborni rezultat već uoči izbora. „Ne sumnjam da je Tramp za to sposoban", kaže Dž. Majls Koleman iz Centra za politike na Univerzitetu Virdžinije. To bi pak mogla da spreči ubedljiva pobeda Džoa Bajdena. A ako bi se onda Tramp vajkao da napusti Belu kuću? „Nadam se da bi se tada drugi autoriteti iz vojske, policije i državnih službi povinovali zakonu i da Trampa više ne bi priznavali kao predsednika", kaže Gardner. „To bi Trampa učinilo nepozvanim uljezom, kojeg treba brzo izbaciti."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama