Predsedavanje EU – teret na leđima Angele Merkel
9. jul 2020.
Angeli Merkel je više puta tokom njenog kancelarkog mandata prebacivano da nije „Evropljanka čistog srca“, da joj nedostaje strasti. Ona je, međutim, u svom prvom govoru pred Evropskim parlamentom nakon što je Nemačka od Hrvatske preuzela predsedavanje EU, pokušala da bude nešto emotivnija.
Evropa nakon korona-krize stoji pred najvećom testom u svojoj istoriji i „Evropa bi morala da se promeni, ako želimo da je zaštitimo i sačuvamo“.
„Niko ne može sam“
„Ja verujem u Evropu, ne samo kao u zaostavštinu prošlosti, već kao u nadu i viziju budućnosti“, rekla je Merkel o Evropskoj uniji – koja se godinama stalno nosi s novim krizama. Ona zapravo govori o ustavnom sporu, o finansijskoj krizi, izbeglicama… Sve to je dovelo do povreda pojedinih zemalja-članica što bi sada trebalo da se prevaziđe. „Evropa će iz krize da izađe jača, ako je zajednički ojačamo. Jer, niko ne može sam.“
-pročitajte još: Balkan ima velika očekivanja od nemačkog predsedavanja EU
Merkel stalno govori o osnovnim demokratskim vrednostima EU, o vrednostima i pravima kao zajedničkom temelju. Suspenzija tih prava, kao na primer zbog korona-krize, ne bi smela nikada da postane pravilo, rekla je nemačka kancelarka očigledno aludirajući na Viktora Orbana iz Mađarske, koji i dalje pripada porodici njenih demohrišćana u Evropskoj narodnoj stranci (EPP).
Ali, šta kancelarka zapravo želi da kaže, kada naglašava demokratske vrednosti EU? Zna se da se ona zalaže da se pridržavanje vladavine zakona poveže s raspodelom sredstava iz evropskih fondova. Pa ipak, ona se nikad do nije konsekventno držala te kontroverzne teme, jer to nailazi na žestoko protivljenje Mađarske i drugih država. A malo je verovatno da će i sada da se poduhvati ove teme, kada je ionako komplikovano postizanje jedinstva oko budžeta EU i fondova za obnovu nakon korone.
Glavna tema Angele Merkel su vrednosti političkog i finansijskog zajedništva. „Solidarnost nije samo humani gest, već održiva investicija. Ona nije samo politički neophodna, već će se i isplatiti.“ Kod tih kancelarkinih reči se vidi da će ona u narednim pregovaračkim noćima formalno apelovati na svoje kolege. „Svaki kompromis će vam koristiti i na nacionalnom nivou.“ Njena mantra je – jedinstvo oko milijardi za koronu bilo bi u interesu svih zemalja-članica.
Nema vremena za gubljenje
Iza tih lepih reči krije se zapravo surova borba za novac. Angela Merkel se još jednom založila za nemačko-francuski predlog o formiranju fonda za obnovu u visini od 500 milijardi evra – Evropska komisija i Evropski parlament čak zahtevaju 750 milijardi.
„Naš cilj je da što brže postignemo dogovor“, još ovog leta, rekla je kancelarka. Ne smemo gubiti vreme, jer će to u suprotnom pogoditi najslabije. A to iziskuje veliku spremnost na kompromis svih strana. Kancelarka je istovremeno upozorila da ne bi smele da budu opterećene samo ekonomski jake zemlje; mora se razmisliti o tome koliko bi zemlje mogle da pruže u političkom i društvenom smislu.
Ali, spor oko Fonda za obnovu i narednog budžeta EU odigrava se u pozadini „globalnih previranja“ i proterivanja, kriznih oblasti na evropskim granicama i oslabljenog transatlantskog saveza.
Merkel je pak Kinu pomenula prilično lapidarno. Ona govori o strateškim vezama, bliskim trgovinskim vezama i otvorenom dijalogu, a ni reč nije rekla o Hongkongu ili kršenju ljudskih prava Ujgura.
-pročitajte još: Nemačka na čelu EU u vreme korone: „Muti će to umeti“
Kancelarka je dobila aplauz za svoje zapažanje kako korona-kriza postavlja granice „populizmu koji prikriva činjenice“. „U demokratiji su potrebni istina i transparentnost“, rekla je Merkel. Kao „ljubiteljka klasične muzike“, Merkel je na kraju još govorila o 250. rođendanu Betovena, evropskoj himni i ideji bratstva i sloge.
Ovo nije bio najbolji govor Angele Merkel, ali njeno predsedavanje će se ionako meriti onim što bude postigla na kraju.
Prilično mnogo Nemaca...
Predsednica Evropske komisije, još jedna Nemicam Ursula fon der Lajen, pokušala je da se odmakne od kancelarke. Ona je govorila o velikom očekivanju od nemačkog predsedavanja, ali i o tome da bi moralo da se uči na greškama iz finansijske krize. To je za mnoge Evropljane bila noćna mora: nezaposlenost, pad javnih investicija, uništenje državnih programa…
„Tako ne mora da bude“, rekla je Fon der Lajen, jasno odbacujući jučerašnju politiku štednje sa jednim pledoajeom za snažan program obnove.
Nakon nje je govorio Manfred Veber, šef Poslaničkog kluba demohrišćana u Evropskom parlamentu. On je podsetio Angelu Merkel na njenu istorijsku odgovornost i uporedio je s evropskim osnivačkim figurama, poput Roberta Šumana i Konrada Adenauera. Sa svakom njegovom rečenicom, teret na njenim leđima bio je veći.
Lepe reči za nju našla je i predsednica Zelenih Ska Keler koja je pozdravila obećanja Angele Merkel za suzbijanje klimatskih promena, a koja je zapravo na taj način samo još više podigla letvicu.
Onda je kritika zdesna stigla opet od jednog Nemca, šefa Alternative za Nemačku Jerga Mojtena u njegovoj funkciji evropskog poslanika. Uobičajeno žestoka kritika Levice dolazi od Maritna Širdevana. Opet Nemac.
Da li će se ovoliko prisustvo Nemaca shvatiti kao pretnja? Kada se radi o predsedavanju, ipak će prevagnuti veoma visoka očekivanja od iskustva i političke sposobnosti Angele Merkel – osim kod desničarskih populista. U trenutnoj dubokoj krizi mnogima izgleda bolje da je za kormilom jaka zemlja koje će voditi EU narednih šest meseci. Greške i zakazivanja pod ovakvim okolnostima nisu potrebne. Svi sada očekuju od Angele Merkel – SVE.