Pravda sa greškom | Politika | DW | 02.08.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pravda sa greškom

Pre tačno deset godina Bundestag je doneo zakon na osnovu kojeg su obeštećeni oni koji su pod prinudom radili za naciste. Fondacija „Sećanje, odgovornost, budućnost“ je, za sedam godina, isplatila 4,4 milijarde evra.

Prinudni radnici obeštećeni pre tri godine

Prinudni radnici obeštećeni pre tri godine

Kada su pre tri godine isplaćena i poslednja obeštećenja postavilo se pitanje šta će se dalje dešavati sa Fondacijom. „Imajući u vidu da je bilo 13 miliona deportovanih u Nemačku na prinudni rad, jasno je da je u pitanju evropski događaj koji mora da postane deo kulture sećanja“,

kaže član predsedništva Ginter Zathof.

Sredstvima Fondacije koja raspolaže sa 400 miliona evra tako su podržani različiti projekti. Na primer, u programu „Evropa za mir“ učestvovalo je sto hiljada mladih iz 28 zemalja. Pružena je pomoć žrtvama desnog ekstremizma i antisemitizma. Ukupno, u neke dve hiljade projekata, uloženo je 56 miliona evra. Posebna pažnja posvećena je pomoći bivšim prinudnim radnicima i članovima njihovih porodica i u tom okviru pokrenute su razne inicijative na licu mesta. Na taj način odata je pošta žrtvama.

„U staljinizmu su bivši prinudni radnici često bili žigosani kao izdajnici i decenijama su bili prezreni. Inicijativom ‘Susret i dijalog’ pokušavamo da im pomognemo na licu mesta i ohrabrimo društvo da im posveti pažnju“, kaže Zathof.

Mnogi ostali „zakinuti“

Zwangsarbeiter Flash-Galerie

Krajem septembra u Jevrejskom muzeju u Berlinu, u prisustvu nemačkog predsednika Kristijana Vulfa, biće otvorena izložba posvećena prinudnim radnicima: „Želimo da pokažemo kada i kako su Nemci doneli odluku o prinudnom radu. Tako se preko prinudnog rada govori na neki način i o istoriji nacionalsocijalizma, društvenog poretka koji se zasnivao na radikalnom rasizmu“, kaže Jens Kristijan Vagner iz muzeja.

On podseća da nisu sve žrtve obeštećene: „Setite se samo vojno interniranih Italijana ili sovjetskih ratnih zarobljenika koji, prema pravilima Fondacije, nemaju pravo na obeštećenje, niti na humanitarnu pomoć, mada su sa stanovišta istoričara svakako u kategoriji prinudnih radnika.“ Apsolutno pravedno obeštećenje, istina, nije bilo moguće, priznaje Vagner i dodaje da je reč o „pravdi sa greškom“.

Autori: Marsel Firštenau / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević