Pravda sa greškom

Kada su pre tri godine isplaćena i poslednja obeštećenja postavilo se pitanje šta će se dalje dešavati sa Fondacijom. „Imajući u vidu da je bilo 13 miliona deportovanih u Nemačku na prinudni rad, jasno je da je u pitanju evropski događaj koji mora da postane deo kulture sećanja“,

kaže član predsedništva Ginter Zathof.

Sredstvima Fondacije koja raspolaže sa 400 miliona evra tako su podržani različiti projekti. Na primer, u programu „Evropa za mir“ učestvovalo je sto hiljada mladih iz 28 zemalja. Pružena je pomoć žrtvama desnog ekstremizma i antisemitizma. Ukupno, u neke dve hiljade projekata, uloženo je 56 miliona evra. Posebna pažnja posvećena je pomoći bivšim prinudnim radnicima i članovima njihovih porodica i u tom okviru pokrenute su razne inicijative na licu mesta. Na taj način odata je pošta žrtvama.

„U staljinizmu su bivši prinudni radnici često bili žigosani kao izdajnici i decenijama su bili prezreni. Inicijativom ‘Susret i dijalog’ pokušavamo da im pomognemo na licu mesta i ohrabrimo društvo da im posveti pažnju“, kaže Zathof.

Mnogi ostali „zakinuti“

Krajem septembra u Jevrejskom muzeju u Berlinu, u prisustvu nemačkog predsednika Kristijana Vulfa, biće otvorena izložba posvećena prinudnim radnicima: „Želimo da pokažemo kada i kako su Nemci doneli odluku o prinudnom radu. Tako se preko prinudnog rada govori na neki način i o istoriji nacionalsocijalizma, društvenog poretka koji se zasnivao na radikalnom rasizmu“, kaže Jens Kristijan Vagner iz muzeja.

On podseća da nisu sve žrtve obeštećene: „Setite se samo vojno interniranih Italijana ili sovjetskih ratnih zarobljenika koji, prema pravilima Fondacije, nemaju pravo na obeštećenje, niti na humanitarnu pomoć, mada su sa stanovišta istoričara svakako u kategoriji prinudnih radnika.“ Apsolutno pravedno obeštećenje, istina, nije bilo moguće, priznaje Vagner i dodaje da je reč o „pravdi sa greškom“.

Autori: Marsel Firštenau / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević