„Prava mera“ za autonomiju Vojvodine | Izbor iz štampe | DW | 11.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Prava mera“ za autonomiju Vojvodine

Hrvatska za par nedelja ulazi u EU, dok Srbija i dalje čeka datum za početak pregovora. Štampa na nemačkom jeziku komentariše i sukobe oko Vojvodine koji dele Srbiju...

Današnji Noje cirher cajtung istražuje strahove od separatizma u Vojvodini. Taj ciriški dnevnik podvlači razlike između „nacije na dobrovoljnoj bazi“, kakva je Švajcarska, i državnog uređenja Srbije:

„Za razliku od 'etničke zajednice' gde jedinstvo počiva na zajedničkom jeziku, dobrovoljna nacija temelji se na slobodnoj želji za zajedničkim postojanjem – svakodnevnom plebiscitu, kako je to definisao Ernest Renan. Ipak, stabilnost Švajcarske koja je na tome osnovana, očigledno je izuzetak. U drugim delovima kontinenta, nacije i granice se stalno potresaju. A na Balkanu je to posebno krvavo.

Granice Srbije menjale su se u više navrata tokom poslednjeg stoleća i to je imalo presudan uticaj na političku kulturu. Kao kraljevina, Srbija se proširila u Balkanskim ratovima, na račun Osmanskog carstva. Pripojeni su Kosovo i Makedonija. Posle 1918, uključena je i Vojvodina, plodna ravnica severno od Dunava i Save koja je ranije pripadala Austrougarskoj.“

U tekstu se navodi da se autonomija Vojvodine menjala tokom decenija, i da je smanjena u doba Miloševića. Ali od nedavno je ponovo na snazi, makar u ograničenoj meri, podseća taj Noje cirher cajtung:

„Od tada se u Srbiji diskutuje o 'pravoj meri' za autonomiju Vojvodine. I tu diskusiju često prate emocije, posebno od kako se Kosovo u februaru 2008. odvojilo od Srbije. Nedavno je usvojen nacrt deklaracije u Vojvođanskom parlamentu. Tamo stoji da ta pokrajna pripada Srbiji 'voljom svojih građana'. Ali Srbija, po svemu sudeći, ne želi da bude 'nacija na dobrovoljnoj bazi'. U Beogradu se čuju protesti zbog navodno separatističkih tendencija u severnoj pokrajini. Mnogi smatraju da je rizično da se integritet zemlje učini zavisnim od volje naroda. Jer volja naroda može da se promeni.“

„Stižu i Hrvati“

Evropska unija dobiće novu članicu 1 jula. Ali preterane radosti nema ni u Briselu, ni u Zagrebu, piše nemačka novinska agencija DPA. Razlog za to je kriza, ali i razočarenje koje je doneo prijem Rumunije, Bugarske i drugih novih članica koje su sa sobom donele ekonomske probleme i etničke sukobe. Zbog toga je ovo proširenje „tiho i neupadljivo“:

„'Euforija proširenja je gotova', kaže jedan briselski diplomata. Evropsku uniju muči kriza i do daljeg se bavi sama sobom […] Hrvatska se u velikoj meri približila standardima Evropske unije u pogledu demokratije, ljudskih prava, pravne države i borbe protiv korupcije, a to se očekuje i od drugih kandidata za EU. Taj napredak se sada isplati. Zagreb je razrešio spor o granicama sa Slovenijom. Uz to, evropski komesar uverava da je Hrvatska spremna za učlanjenje.

Istovremeno, u mnogim evropskim prestonicama još uvek su sveža sećanja na ulazak Rumunije i Bugarske u 2007. godini. I tada je starim članicama obećano puno toga, iako su postojali vidljivi problemi u Sofiji i Bukureštu. Za EU su posebno štetni nerešeni sukobi među narodima.

I Kipru je dozvoljen ulazak zbog pretpostavke da će Kiprani grčkog i turskog porekla prihvatiti plan Ujedinjenih nacija za ujedinjenje zemlje. Zapravo, grčki Kiprani su povukli svoju saglasnost i tako je sukob prenet u Evropsku uniju, kada je Kipar postao njen deo 1. maja 2004. Vođe država i vlada su zbog toga odlučile da će prijem ubuduće biti odobren tek ako zemlja-kandidat više ne bude u konfliktu sa nekom sadašnjom ili potencijalnom državom EU.

Zbog toga se nada Srbije, koja očekuje da će dobiti datum za početak pregovora krajem juna, verovatno neće ispuniti. Ta zemlja je, pod ogromnim pritiskom iz EU, zaključila sporazum kojim bi trebalo da se prekine sukob sa Kosovom. Ali to za Evropsku uniju, a posebno za Nemačku, više nije dovoljno. Sporazum mora biti ne samo potpisan već i primenjen.

'U svetu divova, veličina je važna', kaže predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo. Međutim, u prilog sve intenzivnijem ukrupnjavanju ide i prepuštanje nacionalnog suvereniteta EU. To će biti najvažnija tema za raspravu u Evropskoj uniji budućnosti“, piše u tekstu nemačke agencije DPA.

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković